Ако сте од оних којима хлеб стално пада док доручкују за столом, мало је вероватно да ће ваш под остати чист. Јер хлеб некако готово увек падне на „погрешну“, намазану стране.
То је оно што називамо Марфијевим законом: једноставно, увек се деси супротно од онога што треба да се деси.
Научници, међутим, истичу да то нема никакве везе ни са случајношћу, ни са намазом.
Британски научник Роберт Метјуз, члан Краљевског астрономског друштва и Краљевског статистичког друштва, добитник Иг-Нобелове награде 1996. године за научни рад о овој појави, истиче да хлеб пада на намазану страну због „фундаменталних константи“ универзума, као што је гравитација.
„Хлеб пада са стола на намазану страну јер је универзум тако саздан“, навео је он тада у својој студији, преноси сајт „Јуниверзсајнс“.
Неколико година касније Метјуз ће своја запажања поткрепити доказима: резултати тестирања 9.821 парчади хлеба показали су да је 6.101 пало на намазану страну, што је проценат од 62 одсто.
Иако величина и облик парчета хлеба, као и начин његовог пада имају одређену улогу, у већини случајева је висина стола та која је пресудна за „масно приземљење“.
Наиме, хлеб има времена да направи само пола круга пре него што дотакне тло.
Да би се обрнуо цео круг потребно би било да сто буде висок три метра или да сила теже буде јача.
Када су Метјуз и његов тим бацали хлеб са око 2,4 метра, 47 одсто од 2.000 парчади пало је на ненамазану, суву страну хлеба.
