Руси, између осталог, наводе да је „агресивни национализам, етничка и верска нетолеранција усмерена првенствено против највеће мањинске групе, Срба, чији се број од 1991. смањио за две трећине“, пише Слободна Далмација.
Позивајући се на податке активиста за људска права, у извештају се тврди да је у последњих 19 година око 30.000 Срба у Хрватској прешло на другу веру, односно прихватило католичанство.
„Стручњаци кажу да је главни разлог за то жеља родитеља да спрече малтретирање деце у школи на основу њихова етничког или верског порекла“, наводи се у документу.
Руски аналитичари истичу и да се Срби у Хрватској суочавају с озбиљним административним и другим препрекама у проналаску посла и повратку имовине.
Набрајају се и појединачни случајеви ксенофобичног вандализма на православним гробљима, скидање ћириличних плоча, уништавање спомен-плоча жртвама усташког логора Јадовно на Пагу, као и скрнављење јеврејског гробља из XVI века у Сплиту.
Александар Пивоваренко, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука и члан Руског савета за међународне послове, сматра да чињенице и бројке наведене у извештају упозоравају да треба обратити пажњу на „препород радикализма у Европи“.
„У свом извештају, Генерални секретар ОУН је још 1995. године указао на нетолерантни однос Државе Хрватске према Србима. Ради се о злостављањима, убиствима, паљењу кућа. У овом извештају се такође каже да је хрватско руководство спречавало повратак избеглица“, подсећа аналитичар.
Међутим, каже он, у извештају МИП Руске Федерације поменути су политички покрети који не изражавају став званичног Загреба.
„Покрети попут Хрватске чисте странке права не играју значајну улогу у политичком животу државе. Званични Загреб не подржава политику нетолеранције, што, наравно, не искључује конфликте у друштву на незваничном нивоу“, каже Пивоваренко.
Пивоваренко сматра да извештај Министарства иностраних послова Руске Федерације може да изазове озбиљну расправу у хрватском друштву.
„По мом мишљењу, у овој земљи од 1991. године помирење сукобљених страна (усташа и комуниста) званична је идеологија. Сада су ти спорови скоро престали, али након објављивања руског извештаја, Хрвати могу поново да се запитају ко су они и на чијој су страни“, закључује он.
У овом документу су Славонија, северна Далмација и западни Срем лоцирани као подручја у којима је посебно јак хрватски национализам.
Наводи се и да је бивши председник државе Иво Јосиповић упозорио на узнемирујуће трендове јачања неофашизма и неонацизма у Хрватској пред којима не би требало затварати очи.
Коментаришући тај извештај, председник саборског Одбора за људска права и права мањина Фурио Радин тврди да никад није чуо за податак да је 30.000 Срба прешло у католичанство и да се ради о неоснованим бројкама.
Радин уверава да Хрватска не може бити прозивана за неонацизам, да постоји „спорадично кокетирање с усташтвом, стадионски национализам, али да генералне оцене руског Министарства спољних послова не стоје“.
Неки од случајева који се наводе налазе се и у опсежној студији „Насиље и несношљивост према Србима у 2014. години“, коју је израдила чланица Српског народног већа и новинарка Тамара Опачић.
СНВ и Клуб заступника СДСС-а у Сабору почели су 2013. године са евидентирањем и праћењем таквих случајева, па Опачићева наводи да су прошле године забележена 82 примера етнички мотивисаног насиља, нетрпељивости и говора мржње против Срба, што је пораст у односу на годину раније.
„За то су криви избори јер десница предвођена ХДЗ-ом као главни политички капитал за повратак на власт користи националистичку реторику која подразумева антисрпску хистерију“, казала је Опачић.
Под лупом Руса се нашао и певач Марко Перковић Томпсон, па се у њиховом извештају оцењује да непостојање закона против историјског ревизионизма и негирања ратних злочина омогућава хрватским естрадним звездама да пропагирају усташтво, при чему истичу Томпсонов пример и његово певање „Јасеновца и Градишке Старе“, песме у којој се величају усташки покољи.
Члан Извршног одбора Хрватског хелсиншког одбора Иво Банац потврђује да у Хрватској, као и другде, има инцидената који су у вези са неофашизмом, али пита „ко су Руси да било кога прозивају по том питању и са којим интересом?“.
Он сматра да закон који би забранио историјски ревизионизам не би смео да буде донет, јер би ограничио слободу говора.
Лист наводи и детаље студије СНВ-а, где се налазе и фотографије и пописи графита нацистичких, фашистичких и усташких симбола и поруке којима се позива на физичко насиље према Србима у готово свим хрватским градовима, између осталих: „Србе на врбе“, „Убиј Србина“, „Србине, сели се“, „Кољи Србе“…
Такође је наведено да је највећа концентрација увредљивих графита забележена на улицама Загреба.
