Иако је каријеру започео као пијаниста, последњих десетак година Плетњов се више бавио радом у Руском националном оркестру, једном од најбољих оркестара у свету чији је он оснивач, уметнички директор и шеф диригент.
Последњи пут Плетњов је гостовао у Београду као солиста у децембру 2004, а са оркестром на лето 2009. Овога пута познати пијаниста, диригент и композитор извео је две Бетовенове сонате, бр. 10 и бр. 17 и Скрјабинова 24 прелида, једно од најважнијих раних радова овог генијалног руског композитора. Куриозитет концерта је и што је Плетњов свирао на клавиру марке „Каваи“, чији је ексклузивни пијаниста и који београдска публика нема прилике да чује.
У краћем разговору за Спутњик каже да је својевремено провео месец дана у Србији, па и разуме српски.
„Србија је добро место, свиђа ми се. Кад сам био последњи пут такође је била врућина“, каже маестро уз осмех.
Плетњов додаје да ће поред Београда свирати и у Аустрији, а да ће солистичке концерте још држати зависно од тога где га буду позивали.
На питање како као уметник види антируску хистерију која је све уочљивија у Западној Европи, он истиче да то сам никада није осетио, уз оцену да су за све криви медији и да то нема никакве везе ни са људима, а још мање са уметношћу.
„Велика уметност, иако национална, пре свега је интернационална за све и заувек. Музика Баха, Шекспир или Чајковски. Срећа је што су се ти људи родили, што су створили то што су створили и управо то треба да буде основа разумевања постојања човечанства. Нажалост, све више се удаљавамо од тога и највероватније ће човечанство, са принципима које сада има, неславно пропасти и само ће себе угушити, ако то не схвати. Тачније, не човечанство, већ они који њиме управљају. Готово сам изгубио наду. Политичари треба да буду образовани, просвећени и посвећени људи. Али, као што је рекао Рихард Штраус после рата, светом управљају егоизам и мржња, засад не видим ништа друго“, напомиње чувени уметник.
О великом интересовању за концерт Плетњова говори и долазак публике из Хрватске и Словеније, јер је ово његов једини наступ у региону. Препуна сала Коларчеве задужбине овацијама је поздравила руског пијанисту, који је публику наградио са два биса.
Пијаниста, рођен у Архангелску у породици музичара, школовао се у Казању и Москви, где је већ са 13 година уписао студије на Московском конзерваторијуму. Након што је победио на конкурсу Чајковског у Москви 1978. године, свира као солиста са многим међународним оркестрима, а 1989. оснива руски национални оркестар, први приватно финансирани оркестар Русије с којим је гостовао широм света и који је 1996. одржао концерт поводом отварања Олимпијских игара у Атланти.
Виртуозност Плетњова, заједно са специфичним звуком у ком се чује свака нота и ниједна нијанса звука не измиче и не остаје непримећена, није површна нити рачуна на спољни ефекат, већ открива дубљи смисао и лепоту у свакој музичкој мисли.
