Популарни туристички сервис „TripAdvisor“ представио је 10 најбољих руских туристичких локација и доделио им награду „Travelers’ Choice“. Рангирање је засновано на мишљењима и критикама туриста из целог света.
© Fotolia / Daniel KorzeniewskiХрам спаса на крви у Санкт Петербургу. То је једна од најпознатијих и најдивнијих знаменитости Санкт Петербурга. Црква је посвећена цару Александру II и саграђена je на месту где је смртно рањен од анархистичких завереника 13. марта 1881. године.
На слици: Храм спаса на крви
На слици: Храм спаса на крви
Храм спаса на крви у Санкт Петербургу. То је једна од најпознатијих и најдивнијих знаменитости Санкт Петербурга. Црква је посвећена цару Александру II и саграђена je на месту где је смртно рањен од анархистичких завереника 13. марта 1881. године.
На слици: Храм спаса на крви
На слици: Храм спаса на крви
© Flickr / oarranzliИзградња је почела 1883, а завршена је 1907. године. Храм је светилиште које је изграђено управо на месту где је убијен Александар II. Садржи преко 7.500 квадратних метара мозаика. Ентеријер су дизајнирали неки од најпознатијих руских уметника тог времена, укључујући и Виктора Васнецова и Михаила Врубела. Сада је то музеј и руски архитектонски споменик.
На слици: Храм спаса на крви
На слици: Храм спаса на крви
Изградња је почела 1883, а завршена је 1907. године. Храм је светилиште које је изграђено управо на месту где је убијен Александар II. Садржи преко 7.500 квадратних метара мозаика. Ентеријер су дизајнирали неки од најпознатијих руских уметника тог времена, укључујући и Виктора Васнецова и Михаила Врубела. Сада је то музеј и руски архитектонски споменик.
На слици: Храм спаса на крви
На слици: Храм спаса на крви
© Sputnik / Vladimir AstapkovichЦрвени трг у Москви. Црвени трг је најпознатија туристичка дестинација у руској престоници. Његова историја датира из 15. века. Она одваја Кремљ од историјског трговачког кварта, познатог као Китај-город. Трг је требало да буде место за балове, јавне церемоније и прокламације.
На слици: Црвени трг
На слици: Црвени трг
3/20
© Sputnik / Vladimir Astapkovich
Црвени трг у Москви. Црвени трг је најпознатија туристичка дестинација у руској престоници. Његова историја датира из 15. века. Она одваја Кремљ од историјског трговачког кварта, познатог као Китај-город. Трг је требало да буде место за балове, јавне церемоније и прокламације.
На слици: Црвени трг
На слици: Црвени трг
© Sputnik / Владимир ВяткинТоком своје историје, Црвени трг је био место званичних церемонија свих руских власти. Јединствена архитектонска целина Црвеног трга је део Унескове светске баштина.
На слици: Поглед на Црвени трг у сумрак
На слици: Поглед на Црвени трг у сумрак
4/20
© Sputnik / Владимир Вяткин
Током своје историје, Црвени трг је био место званичних церемонија свих руских власти. Јединствена архитектонска целина Црвеног трга је део Унескове светске баштина.
На слици: Поглед на Црвени трг у сумрак
На слици: Поглед на Црвени трг у сумрак
© Sputnik / Photohost agencyПетрхоф, комплекса палата и вртова који је саграђен по налогу цара Петра Великог. Ове палате и баште се често називају руским Версајем.
На слици: Комплекс палата и башта
На слици: Комплекс палата и башта
5/20
© Sputnik / Photohost agency
Петрхоф, комплекса палата и вртова који је саграђен по налогу цара Петра Великог. Ове палате и баште се често називају руским Версајем.
На слици: Комплекс палата и башта
На слици: Комплекс палата и башта
© Игор РуссакИзградња палате почела је 1714, а завршена је 1725. године. У периоду од 1745. до 1755. године је обновљена под царицом Јелисаветом I Петровном, по узору на француски Версај. Палата је, заједно са центром града, део Унескове светске баштине.
На слици: Палата Петрхоф
На слици: Палата Петрхоф
6/20
© Игор Руссак
Изградња палате почела је 1714, а завршена је 1725. године. У периоду од 1745. до 1755. године је обновљена под царицом Јелисаветом I Петровном, по узору на француски Версај. Палата је, заједно са центром града, део Унескове светске баштине.
На слици: Палата Петрхоф
На слици: Палата Петрхоф
© Фото : Benjamin JakabekЦрква Светог Исака, Санкт Петербург. Највећа руска православна катедрала у Петрограду. Такође је највећа православна базилика и четврта по величини катедрала на свету. Саграђена по наређењу цара Александра I, а изградња је трајала 40 година, од 1818. до 1858. године.
На слици: Црква Светог Исака
На слици: Црква Светог Исака
Црква Светог Исака, Санкт Петербург. Највећа руска православна катедрала у Петрограду. Такође је највећа православна базилика и четврта по величини катедрала на свету. Саграђена по наређењу цара Александра I, а изградња је трајала 40 година, од 1818. до 1858. године.
На слици: Црква Светог Исака
На слици: Црква Светог Исака
© Flickr / Oleg KuznetsovСпољашњост је сликовити пример касног класицизма, са утицајем неоренесансног, византијског стила и еклектицизма. Главна купола катедрале висока је 101,5 метара и позлаћена чистим златом. Ротонда је окружена стазом доступном за туристе. Црква је сада музејски комплекс.
На слици: Црква Светог Исака
На слици: Црква Светог Исака
Спољашњост је сликовити пример касног класицизма, са утицајем неоренесансног, византијског стила и еклектицизма. Главна купола катедрале висока је 101,5 метара и позлаћена чистим златом. Ротонда је окружена стазом доступном за туристе. Црква је сада музејски комплекс.
На слици: Црква Светог Исака
На слици: Црква Светог Исака
© Sputnik / Denis GrishkinХрам Василија Блаженог, Москва. Светски познат културни споменик и један од најпознатијих симбола Русије. Саграђен је између 1555. и 1561. године по наређењу Ивана Грозног у знак сећања на хапшење у Казању и Астрахану.
На слици: Храм Василија Блаженог, Кремљ
На слици: Храм Василија Блаженог, Кремљ
9/20
© Sputnik / Denis Grishkin
Храм Василија Блаженог, Москва. Светски познат културни споменик и један од најпознатијих симбола Русије. Саграђен је између 1555. и 1561. године по наређењу Ивана Грозног у знак сећања на хапшење у Казању и Астрахану.
На слици: Храм Василија Блаженог, Кремљ
На слици: Храм Василија Блаженог, Кремљ
© Sputnik / РИА НовостиХрам је део московског Кремља и Црвеног трга и део је Унескове светске баштине од 1990. године.
На слици: Храм Василија Блаженог, Кремљ
На слици: Храм Василија Блаженог, Кремљ
10/20
© Sputnik / РИА Новости
Храм је део московског Кремља и Црвеног трга и део је Унескове светске баштине од 1990. године.
На слици: Храм Василија Блаженог, Кремљ
На слици: Храм Василија Блаженог, Кремљ
© Sputnik / Sergey VelichkinКатаринина палата, Санкт Петербург. Палата из епохе касног барока била је летња резиденција руских царева. Резиденција је настала 1717, а изградња ове палате је почела 1752. и трајала је четири године. Палата је постала врхунски пример луксуза руског двора. Више од 100 килограма злата је употребљено за позлату софистициране фасаде и бројних статуа подигнутих на крову.
На слици: Катаринина палата
На слици: Катаринина палата
11/20
© Sputnik / Sergey Velichkin
Катаринина палата, Санкт Петербург. Палата из епохе касног барока била је летња резиденција руских царева. Резиденција је настала 1717, а изградња ове палате је почела 1752. и трајала је четири године. Палата је постала врхунски пример луксуза руског двора. Више од 100 килограма злата је употребљено за позлату софистициране фасаде и бројних статуа подигнутих на крову.
На слици: Катаринина палата
На слици: Катаринина палата
© Flickr / ninaraПостоје гласине да је кров палате изграђен у потпуности од злата. Током Великог отаџбинског рата, када су се нацистичке снаге повукле након опсаде Лењинграда, намерно су уништиле палату. Иако је највећи део рестаураторских радова завршен за тристагодишњицу Санкт Петербурга, много тога је још увек недовршено.
На слици: Катаринина палата
На слици: Катаринина палата
Постоје гласине да је кров палате изграђен у потпуности од злата. Током Великог отаџбинског рата, када су се нацистичке снаге повукле након опсаде Лењинграда, намерно су уништиле палату. Иако је највећи део рестаураторских радова завршен за тристагодишњицу Санкт Петербурга, много тога је још увек недовршено.
На слици: Катаринина палата
На слици: Катаринина палата
© Fotolia / photobeginnerКазањски Кремљ, Татарстан. Изграђен је по налогу Ивана Грозног на рушевинама бившег дворца Казањ хана. Кремљ обухвата многа стара здања, од којих је најстарија Храм Благовести (1554-1562).
На слици:Казањски Кремљ
На слици:Казањски Кремљ
Казањски Кремљ, Татарстан. Изграђен је по налогу Ивана Грозног на рушевинама бившег дворца Казањ хана. Кремљ обухвата многа стара здања, од којих је најстарија Храм Благовести (1554-1562).
На слици:Казањски Кремљ
На слици:Казањски Кремљ
© Sputnik / Максим Богодвид / Уђи у базу фотографијаНајупадљивије обележје Казањског Кремља је торањ Сојембика, који вероватно датира још од владавине Петра Великог. Још једна препознатљива архитектонска карактеристика је Спаситељева кула. Проглашена је 2000. године за знаменитост Унескове светске културне баштине.
На слици: Торањ Сојембика
На слици: Торањ Сојембика
Најупадљивије обележје Казањског Кремља је торањ Сојембика, који вероватно датира још од владавине Петра Великог. Још једна препознатљива архитектонска карактеристика је Спаситељева кула. Проглашена је 2000. године за знаменитост Унескове светске културне баштине.
На слици: Торањ Сојембика
На слици: Торањ Сојембика
© Sputnik / Alexei DanichevЦентрални трг, Санкт Петербург. Био је позорница многих светских истроијских догађаја, као што су Крвава недеља 1905. године и Октобарска револуција 1917. године. Простире се на површини од пет хектара.
На слици: Централни трг у Санкт Петрбургу
На слици: Централни трг у Санкт Петрбургу
15/20
© Sputnik / Alexei Danichev
Централни трг, Санкт Петербург. Био је позорница многих светских истроијских догађаја, као што су Крвава недеља 1905. године и Октобарска револуција 1917. године. Простире се на површини од пет хектара.
На слици: Централни трг у Санкт Петрбургу
На слици: Централни трг у Санкт Петрбургу
© Sputnik / Дмитрий Коробейников / Уђи у базу фотографијаМесто је националних историјских и културних споменика, укључујући Зимски дворац, Споменик Александру, зграду Генералштаба и Славолук. Део је Унескове светске културне баштине.
На слици: Споменик Александру на централном Петроградском тргу
На слици: Споменик Александру на централном Петроградском тргу
Место је националних историјских и културних споменика, укључујући Зимски дворац, Споменик Александру, зграду Генералштаба и Славолук. Део је Унескове светске културне баштине.
На слици: Споменик Александру на централном Петроградском тргу
На слици: Споменик Александру на централном Петроградском тргу
© Фото : FlorsteinПоморска црква светитеља Николаја Чудотворца, Кронштат. То је руски православни храм. Саграђен је у периоду од 1903. до 1913. године, као главна црква Руске морнарице и посвећен је свим палим поморцима. Храм је био у функцији само 16 година. Дана 14. октобра 1929 био је затворен, а њене вредности национализоване су у државном трезору.
На слици: Поморска црква светитеља Николаја Чудотворца
На слици: Поморска црква светитеља Николаја Чудотворца
Поморска црква светитеља Николаја Чудотворца, Кронштат. То је руски православни храм. Саграђен је у периоду од 1903. до 1913. године, као главна црква Руске морнарице и посвећен је свим палим поморцима. Храм је био у функцији само 16 година. Дана 14. октобра 1929 био је затворен, а њене вредности национализоване су у државном трезору.
На слици: Поморска црква светитеља Николаја Чудотворца
На слици: Поморска црква светитеља Николаја Чудотворца
© Sputnik / Игорь Руссак / Уђи у базу фотографијаРуска Православна црква поново је поставила крст на главну куполу 2002, а 2013. годинае церемонија свечаног поновног освећења је одржана у потпуно обновљеном храму.
На слици: Крст на Цркви светитеља Николаја Чудотворца
На слици: Крст на Цркви светитеља Николаја Чудотворца
Руска Православна црква поново је поставила крст на главну куполу 2002, а 2013. годинае церемонија свечаног поновног освећења је одржана у потпуно обновљеном храму.
На слици: Крст на Цркви светитеља Николаја Чудотворца
На слици: Крст на Цркви светитеља Николаја Чудотворца
© Sputnik / Alexandr KryazhevРуски мост, Владивосток. То је мост изграђен на Источном Босфору, поводом АPEC самитa, који је одржан у Владивостоку 2012. године. Изградња је почела 3. септембра 2008, а завршена је у јулу 2012. године.
На слици: Руски мост
На слици: Руски мост
19/20
© Sputnik / Alexandr Kryazhev
Руски мост, Владивосток. То је мост изграђен на Источном Босфору, поводом АPEC самитa, који је одржан у Владивостоку 2012. године. Изградња је почела 3. септембра 2008, а завршена је у јулу 2012. године.
На слици: Руски мост
На слици: Руски мост
© Sputnik / Сергей Компанийченко / Уђи у базу фотографијаМост повезује већи део града са Руским острвом. Укупна дужина моста је 1.885,5 метара (3.100 метара, укључујући потпоре). То је највећи пилонски мост, са 1104м дугим централним распоном. Мост је други у свету по висини стубова након моста Мијо.
На слици: Руски мост
На слици: Руски мост
Мост повезује већи део града са Руским острвом. Укупна дужина моста је 1.885,5 метара (3.100 метара, укључујући потпоре). То је највећи пилонски мост, са 1104м дугим централним распоном. Мост је други у свету по висини стубова након моста Мијо.
На слици: Руски мост
На слици: Руски мост