Документ под називом „Неонацизам — опасна претња људским правима, демократији и владавини права“ у Хрватској ће изазвати негативне ефекте и неће покренути ширу друштвену расправу о проблемима српске мањинске заједнице, сматра Пуховски.
У оквиру анализе људских права у европским државама, које је руско Министарство спољних послова израдило поводом обележавања 70. годишњице победе над фашизмом, Хрватска је апострофирана као земља у којој је српска мањина суочена са озбиљним проблемима.
Нетолеранција, ксенофобија и изражени национализам присутни су на подручју Хрватске, каже он.
„Колико је мени познато, чини ми се да то одговара чињеничном стању у Хрватској. Ипак, на неки начин је изненађујуће да су они који пишу тај извештај концентрисани на једну мањину, а не и на неке друге. Али оно што пише је тачно, проблема у вези са оним што не пише такође у Хрватској има доста“, истиче Пуховски.
Он сматра да ће извештај у Хрватској имати негативне ефекте јер се доживљава као пристрасан у корист највеће мањинске заједнице — Срба.
„Реакције у Хрватској су негативне, јавност се пита: Ко су Руси да нам о томе причају, а таквих примедаба није било на извештај Стејт департмента“.
Говорећи о наводима из извештаја, по којима је у последњих 19 година 30.000 Срба у Хрватској прешло у другу веру, Пуховски каже:
„Који је тачан број, не знам. Сигурно је да се то догађало 1941—1945. године да се људима спаси живот. Данас се сигурно не ради о томе, није у питању тај разлог. Познато ми је да је било мењања имена, јер постоје имена која су обележена као чисто српска, односно хрватска. Тога је било у деведесетим годинама када је вероватно било и преласка из православне у католичку цркву. Међутим, о броју нажалост или на срећу не могу говорити јер то, колико ја знам, до сада нигде није објављено.“
На питање Спутњика да ли се у последње време повећао број напада на Србе у Хрватској, Пуховски каже:
„Симболички сигурно, физички мислим да не. Код нас постоји једна чудна законитост. Што је више симболичких напада, то је мање физичких и обрнуто.“
Пуховски истиче да се у последње време у Хрватској учестало појављују графити са антисрпском садржином, чак и у градовима у којима се, иначе, атмосфера може сматрати коректном, као што су на пример Вараждин или Ријека.
„За мене су важније ствари које се показују као отворено симболичко негирање права Срба. Рецимо то да се у Петрињи догодила скупина радикалних десничара, која је прекинула представу на којој се изводе српске народне песме, сматрајући да су српске народне песме четничке, које они као добри Хрвати морају забранити. Наравно, и ствари које се догађају у Дубровнику, Вуковару итд. Дакле, појављује се идеја некакве свете праведности која би требало да забрани Србима да изводе своје народне песме или да пишу својим писмом.“
У документу Министарства спољних послова Русије у коме је, између осталог, наведено и да се број Срба у Хрватској од 1991. године смањио за две трећине, нашао се и хрватски певач Марко Перковић Томпсон.
Непостојање закона против историјског ревизионизма и негирање ратних злочина омогућава хрватским естрадним звездама да пропагирају усташтво изводећи песме у којима се величају усташки покољи, закључује се у анализи.
