У интервјуу миланском листу „Коријере дела сера“, Шулц је рекао да овакве војне одлуке не сматра оптималним решењем.
„Верујем да свако има за циљ свет без нуклеарног оружја. Тако треба да буде када говоримо о САД, Великој Британији и Русији. У сваком случају, не сматрам да у овој фази треба да се удубљујемо у провокације, спекулације и ескалације. То је супротно од оног што нам је потребно“, рекао је он.
Одговарајући на питање да ли би Европски парламент могао да постане посредник у смањењу напетости без преседана у односима између ЕУ и Русије, Шулц је изјавио да не види потребу за тим.
„Не сматрам да је то важно. Сматрам да треба да се држимо преговарачког формата који већ постоји — Минског процеса. Основа односа између нас и Русије је поверење и оно може бити установљено, само ако иза речи дођу дела. Европски парламент није непосредно умешан у посредовање, али је наша позиција савршено јасна: све док процес не постане видљив и објективан, санкције треба да наставе да важе“, навео је он.
Шулц је признао да је ЕУ направила низ грешака током украјинске кризе.
„ЕУ је направила неке грешке: пред самит ’Источно партнерство‘ у Виљнусу у новембру 2013. године и одмах након анексије Крима, када очигледно није имала стратешке и политичке инструменте да одговори на велике политичке изазове. И у Украјини су неке политичке одлуке које су донете одмах после револуције на Мајдану, могле бити софистицираније“, изјавио је шеф Европског парламента.
Ипак, главну одговорност за заоштравање ситуације око Украјине Шулц је ставио на Русију.
„Русија ће увек имати своју верзију чињеница, али незаконита анексија Крима је свима била видљива. И покушаји дестабилизације земље од стране устаника на истоку Украјине не би могли да успеју без подршке Москве“, нагласио је он.
При томе, Шулц је изјавио да је „Европа увек држала и да ће увек држати отворена врата за Русију“. Према његовим речима, свака европска земља може да одржава „специјалне односе са Русијом“, али да је јединство земаља ЕУ њена највећа вредност.