Срби ни 20 година од завршетка ратова на овим просторима нису успели да се отарасе речи „геноцид“ и „Срби“ у истој реченици. По тврдњама српских политичара, свет нас је прихватио, али чини се да кад год Запад жели да нас „притисне“, он чвршће стегне омчу око нашег врата. У том контексту може се тумачити и најновија одлука Велике Британије, која планира да уочи 11. јула, кад се навршава 20 година од догађаја у Сребреници, у Савету безбедности УН предложи нацрт Резолуције о дешавањима на том простору.
Пошта жртвама или етикета Србима
Тачан садржај резолуције Британци још договарају са партнерима — Америком и Холандијом, а циљ им је наводно да резолуцијом „одају пошту жртвама геноцида у Сребреници“. Британци сматрају да је управо „ова годишњица прилика за целу међународну заједницу да извуче поуке из једног од најтужнијих тренутака у историји Уједињених нација и да нагласи одлучност ангажовања на спречавању геноцида, злочина против човечности и ратних злочина“. Да ли ће у Савету безбедности од ове године 11. јул постати „Дан сећања“ на око осам хиљада бошњачких мушкараца и дечака које су, наводно, српске снаге убиле 1995. године — остаје да се види.
Зашто је Западу по сваку цену стало да Србе окарактерише као геноцидан народ?
Професор међународне политике на Факултету политичких односа у Бањалуци Милош Шолаја за Спутњик каже да га је изненадила иницијатива Велике Британије која, како напомиње, долази у једно недефинисано време.
„Та резолуција не може да остане само дневни резултат. Она ће остати за дуг рок, и то заиста може да буде једно ’звоно срама за све Србе‘, иако они то нису заслужили. Она ће сасвим сигурно унети негативне односе међу народе у Босни и Херцеговини“, закључује он уз коментар да у ратовима на овим просторима нема ни апсолутно исправних ни апсолутно кривих, и да ће се поједностављена слика о добрим и лошим момцима највише обити о главу Србима.
Шолаја додаје и да је Република Српска учинила много да се помире народи у Босни и Херцеговини и да се успостави стабилан и институционални систем који добро функционише.
Оцрнити српску политику
„Некоме треба да одбаци и Србе и српску политику као конструктивну. Али очигледно је да Великој Британији, у своје или нечије име, треба да се та политика оцрни“, наводи Шолаја, сматрајући да је то и један од разлога за овакав потез те државе.
Други разлог би, образлаже он, могао да се тражи у дневној политици, јер, како каже, и Велика Британија и Америка и Запад одједном су од Милорада Додика направили великог непријатеља.
„Великој Британији као највећем у политици ’тројанском коњу‘ Америке у Европи, заиста смета и однос РС према Русији и обрнуто, и очигледно је да је и тај аспект у функцији дневне политике и догађаја. У случају да ово заиста прође као нека дневнополитичка тема, то би било катастрофално за Босну. Касније, наравно, то ће се неком релативизацијом тема проширити“, верује Шолаја.
Он подсећа да Босни и Херцеговини није успело, управо због позиције Републике Српске, да поново покрене питање агресије Србије према Босни, што је већ једном стављено ад акта од стране међународног суда правде.
Променити исход рата у мирним околностима
Историчар Чедомир Антић из „Напредног клуба“ каже да се речи „геноцид“ и „Срби“ налазе поново у истој реченици, јер свет жели да у мирним околностима промене ратни исход, подсећајући да је у Босни страдало више људи у миру, него у ратовима на Косову, рецимо.
„Не верујем да ће та резолуција успети. Мислим да је свет у овом тренутку толико поларизован и да се деведесете у овом тренутку не могу поновити. Они просто желе свет по својој мери. Балкан виде као своје крило, Србију као савезника Русије и не само као то, него и као културно дефектну и заосталу земљу“, каже он.
Антић сматра да Запад овим не покушава да се оправда због онога што је сам учинио на овим просторима.
„Није у питању Запад, већ три земље — Америка, Британија и Немачка. Оне немају само исте интересе, већ се и солидаришу. Мислим да они немају потребу да се правдају, јер они верују да су победили“, објашњава Антић.
Председавајући Председништва БиХ Младен Иванић изјавио је да ће најава доношења резолуције о Сребреници бити тест међународних институција и истакао да није сигуран да ће њени креатори наћи избалансирани приступ. Амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби изјавио је да Сједињене Америчке Државе не предводе писање резолуције о Сребреници којом се предлаже да 11. јул буде проглашен даном сећања, али сматрају да је потребно да се нађе начин да се сећамо онога што се догодило.
