Без обзира на то што евроинтеграције почивају на идејама укидања граница, могућности путовања и отварања перспектива за нове генерације, проценат младих поборника европске идеје углавном доследно прати расположење у општој популацији.
Марко Уљаревић из ИСПОС Стратеџик маркетинга за Спутњик каже да је, према истраживањима која та агенција редовно спроводи, број младих људи који подржавају улазак Србије у Европску унију готово једнак укупном броју домаћих евроентузијаста.
„У претходном месецу, тачније у мају 2015, готово половина грађана би гласала на евентуалном референдуму за чланство Србије у Европској унији. У поређењу с претходним периодом, имамо благи пад подршке Европској унији, то су они који се противе европским интеграцијама. Када посматрамо то у односу на младе, рецимо старосну групу од 18 до 29 година, не видимо значајну разлику њихових преференција према европским интеграцијама у односу на укупну популацију“, наводи Уљаревић.
Према статистичким подацима из маја ове године, укупан број грађана који подржавају европске интеграције Србије јесте 48 одсто, док је у категорији становника старосне доби од 18 до 29 година тај проценат тек за један већи — дакле, 49 одсто. Против Европске уније изјаснило се 36 одсто учесника истраживања, укључујући и младе.
Проценат младих људи који подржавају евроинтеграције углавном је за неколико процената већи у поређењу с укупном популацијом. Највећа разлика, бар када је реч о анализама рађеним током протеклих годину и по дана, уочљива је у марту прошле године — проценат младих присталица Србије у Европској унији био је 72 одсто, чак за 11 процената већи него у укупној популацији.
Уколико занемаримо статистику и ослонимо се на разговор с младим људима, можемо да приметимо да је међу њима много оних који би волели да буду грађани европске заједнице народа, али су изузетно скептични у вези с датумом уласка Србије у Европску унију.
Млади саговорници Спутњика били су ученици београдских средњих школа и факултета, будући правници, дипломате, политиколози и новинари, који су били гости на пријему у амбасади Италије у Београду.
Следе неки од одговора младих на питање да ли би волели да Србија постане чланица Европске уније и каква су њихова очекивања од евроинтеграција Србије:
„Када ћемо ући у ЕУ, то је на дугом штапу… И неке процене наших стручњака говоре о томе да тај процес неће почети бар до 2020. године, а ја мислим да на то треба да додамо макар још пет или десет година“, каже студент права и додаје да треба видети каква ће тада бити Европска унија: „Ево сада се говори о Европској унији у две брзине. Ако ми будемо у клубу мање развијених, сиромашних земаља, онда не знам колико је добро за Србију да уђе у ЕУ“.
Његова колегиница каже да би волела да Србија постане чланица Европске уније јер ће то позитивно утицати на укупни развој земље, али с недоумицом додаје: „Не знам да ли ће то бити тако брзо као што је предвиђено, већ 2020. године“.
„Волела бих да Србија постане чланица ЕУ јер ће бити много лакше по питању граница, биће нам једноставније путовање, сарадња са читавим регионом и са читавом Европом… Не свиђа ми се то што од нас захтевају да се максимално прилагодимо свим стандардима Европе, а ми можда то једноставно никада нећемо успети јер смо различити“, наводи студенткиња међународних односа на Факултету политичких наука.
Слично размишља и једна ученица Треће београдске гимназије, која каже: „Од Европске уније очекујем да разуме наше потребе и због чега је наш процес уласка у ЕУ мало спорији. Очекујем да имају у виду све одлике наше земље, да се они прилагоде нама, исто као што ми треба да се прилагодимо њима“.
Иако је пријем био приређен с идејом да млади људи с особљем италијанске амбасаде разговарају о Европској унији и ономе што младе генерације Срба очекују од евроинтеграција, средњошколци и студенти су у том сусрету углавном видели прилику да се информишу превасходно о могућности учења италијанског језика и студирања у Италији.
