Судећи према изјави српског премијера, следећих месец дана биће дани одлуке за Србију. Вучић је у том контексту истакао четири кључне тачке: нестабилност у региону, катастрофално тешке разговоре Београда и Приштине у Бриселул, долазак Ангеле Меркел, Сребреницу.
Драматичан тон обраћања, набрајање ових тачака, позивање на јединство али истицање 23. јула предвиђеног за сусрет са Приштином, као „дана Д“ за Стевана Гајића истраживача на Институту за европску студије је најава нових понижења Србије. За политичког социолога Милана Николића ради се о новим уценама и притисцима са Запада којима ће Србија бити изложена.
„Њихова парола (Запада) је да хоће да среде Балкан, да заврше са тим. Део тога је и једно, нажалост, лоше и погрешно виђење нас — Србије и Срба, где се и даље верује да овде постоји значајан набој српског национализма“, каже Николић.
Гајић сматра да у пракси то значи да ће, што се више буде приближавао дан обележавања 20 година Сребренице, бити све већи притисак на Републику Српску у смеру унитаризације Босне, а вероватно и формалног признавања Косова кроз уговор о добросуседским односима.
"У том смислу гледам и предстојећу посету Викторије Нуланд (помоћнице америчког државног секретара) најављену за јул, као даљи притисак на Србију“, каже он.
Он напомиње да је врло могуће да Вучић зна нешто што ми не знамо, јер је како каже, заиста деловао узнемирено, што Гајић тумачи као могућност да је српски премијер добио конкретне „претње“ Србији, односно, да му је речено шта нам следи уколико се не буде поступило према ултиматумима из Вашингтона.
„Могу да нас уцене дестабилизацијом. Недавно смо видели и видео-клип Исламске државе где се најављују терористички напади по Србији. Ситуација у Македонији је уско везана за нас. Дакле, могу да нас уцене и економски и директно, односно можемо да очекујемо најдиректнију дестабилизацију“, набраја Гајић.
Николић подсећа да ће Србија за своје интересе и против уцена морати да се бори на дипломатски начин — аргументима, памећу и довитљивишћу.
„То неће бити лако посебно у ситуацији када имамо доста тешку економску и социјалну ситуацију. Они ће нам уз сталне ћушке понудити и неку шаргарепу и то ће вероватно бити мало више новца из Европске уније“, сматра Николић.
Николић притом каже да „шаргарепа неће бити велика“, али, како каже, ни мотка.
„Од нас се очекује да заузмемо много тврђи став према Москви, мада не видим зашто бисмо, ако је то против нашег државног интереса“, додаје Николић, напомињући да ће бити доста притисака, али врло мало стимуланса за приближавање ЕУ.
Говорећи о 23. јуну и састанку у Бриселу, Гајић каже да је Србија имала много „дана Д“, и напомиње да је међународно право од 2008. године, од кад је Косово прогласио независност, добило потпуно другу димензију.
„Време се убрзало и много тога се дешава у исто време, тако да је велико питање шта ће и да ли ће ишта спектакуларно да се деси тог дана и шта ће то да буде“, наводи Гајић, напомињући да је врло тешко предвидети даљи ток догађаја у Србији, не само због дешавања на унутрашњем плану, већ и на спољном.
Иначе, како се очекује, на бриселском столу ће се 23. јуна наћи теме телекомуникације, ЗСО и енергетике.
Вучић и премијер Косова Иса Мустафа мораће да нађу начина да се договоре о овим темама. Oвога пута међународна заједница неће чекати нови круг, jер Србији је напредак у преговорима са Приштином фактички услов за отварање поглавља за преговоре са ЕУ.
Конкретно, Приштина и Београд мораће да реше позивни број за Косово, статус српског мобилног оператера, питање подстанице Валач и формирања предузећа за дистрибуцију струје, иза ког ће стајати ЕПС, укидање плаћања осигурања на административним прелазима и број српских судија и тужилаца који ће радити у косовском систему.
Међутим, све и да се 23. јуна „запечате“ све отворене теме, због календара рада бриселске административе, Београд би отварању преговарачких поглавља могао да се нада најраније на јесен.
