На седници Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића, одржаној 19. маја, стручни жири, који су чинили председник управног одбора Светозар Кољевић, потпредседник Милосав Тешић и академици Душан Ковачевић, Матија Бећковић и Нада Милошевић Ђорђевић, једногласно су донели одлуку да овогодишње награде за прозу и поезију оду у руке Николи Маловићу и Гојку Ђогу.
Ђогова збирка песама „Грана од облака“ објављена је у издању „Орфеуса“ (Orpheus) из Новог Сада.
У том делу одзвањају гласови целокупног Ђоговог стваралаштва у знаку његовог драматичног доживљаја личне судбине као огледала сурових наличја једног времена, уз одјеке и призвуке разноликих српских песничких традиција, од усмене књижевности до Лазе Костића, Момчила Настасијевића, Васка Попе и других наших песника.
Гојко Ђого се у обраћању академицима, професорима, и представницима медија, поводом примања награде, осврнуо на лик и дело једног од наших најпознатијих књижевника, Бранка Ћопића, по коме ова награда и носи име.
„У српској књижевности нема писца у чијем је делу једно раздобље и једно поднебље оставило дубљи траг него у Ћопићевом. Крајина и Крајишници — у историји и легенди, у стварности и сећању, у рату и миру, у шуми и на асфалту, у седам фиктивних и стварној ’Осмој офанзиви‘, у књигама живих и мртвих, у поезији и причиној причи — неисцрпна су и готово једина његова тема. Све је у том земљопису и животопису од земље одвезано и у бајковит простор подигнуто, озлаћено и врлином озрачено, а опет реално и на свој начин истинитије од стварности, тако да ни најприљежнији хроничар не би могао пластичније и уверљивије да сведочи о ломовима и ’проломима‘ тог превратничког времена. Напосе, да од заборава отргне један нараштај који је у тим историјским вртлозима суделовао“,рекао је Ђого и додао да му је награда утолико дража што је у знаку јубилеја, сто година од рођења Бранка Ћопића.
Жири је такође једногласно одлучио да се награда за прозу додели Николи Маловићу за роман „Једро наде“ који је објављен у три издања „Лагуне“ прошле године у Београду.
То је у исто време историјски, савремени, утопијски и љубавни роман о прошлости Пераста и околине, о савременом електронски и политички обесмишљеном свету, о кршењу међународног права на Балкану на прагу великог светског рата у коме ће Уједињене нације бацити прву нуклеарну бомбу.
Уметнички свет овог дела озарен је љубавним заносом дубоко утемељеним у природним лепотама Бококоторског залива, заносом који оставља трачак светлости — „једро наде“ у могућност личног живота.
Аутор овог награђеног романа у свом обраћању нагласио је да му је ово десета књижевна награда у каријери и да је управо Бранко Ћопић, трагичан јунак комунистичке бајке, како га је назвао у говору, „крив“ за његов први измамљени осмех у животу.
