Копаоник, Златибор и Врњачка Бања најпопуларније су туристичке дестинације у Србији, и међу домаћим и међу иностраним туристима. Када је о градовима реч, омиљене дестинације страних туриста су Београд, Нови Сад и Суботица, а велики број гостију борави и на Тари, у Селтерс Бањи, Сокобањи, на Дивчибарама и Старој Планини.
„У периоду од јануара до априла 2015. године највећи пораст броја туриста бележи се на планинама. Примера ради, Дивчибаре су забележиле пораст броја туриста од чак 49 одсто у поређењу с истим периодом претходне године“, каже у разговору за Спутњик представница Туристичке организације Србије Сандра Влатковић.
Највише иностраних гостију у Србију долази из земаља у окружењу. То су пре свега посетиоци из Црне Горе и Босне и Херцеговине, а посебно је занимљиво то што је у Србији све више туриста из Бугарске, којих је током прва четири месеца ове године било чак 81 одсто више у поређењу с истим периодом прошле године, напомиње Влатковићева.
Према њеним речима, Србија је атрактивна и за путнике из Русије, Хрватске и Словеније, као и Немце, Италијане, Румуне и Турке, којих је у прва четири месеца 2015. било чак 45 одсто више него у истом периоду лане.
Природне и културне лепоте тешко доступне
Највећа препрека у развоју туристичке привреде Србије, пре свега на локалном нивоу, јесу неразвијена путна и туристичка инфраструктура, с којом се локалне туристичке заједнице суочавају већ годинама.
Војислав Стаменковић, члан Градског већа Општине Мали Зворник, задужен за туризам, културу и медије, у разговору за Спутњик указује на то да већини малих туристичких средина недостају путна сигнализација, путни прилази, али и паркинзи, кампови, стазе здравља. Многа места немају ни довољно угоститељских објеката, а мештани који се баве сеоским туризмом нису довољно обучени за обављање те делатности.
„Људе који се баве етно туризмом треба едуковати у вези с основним критеријумима угоститељске понуде — од категоризације, преко стандарда за уређење купатила, све до интернет презентације онога што нуде туристима“, објашњава Стаменковић.
Према његовим речима, све је већи број туриста који желе да се одмарају у сеоском амбијенту, односно у такозваним етно домаћинствима која стварају осећај бега од цивилизације.
„Људи такве објекте погрешно уређују, на савремен начин. А све што је етно треба да буде онакво какво је било пре 100-200 година“, сматра Стаменковић.
Туристичка понуда општине Мали Зворник заснива се, како наводи саговорник Спутњика, на богатству различитости.
„Ми овде имамо и реку Дрину, и зворничко језеро које је 28 километара дугачко, имамо планину Борању, ловишта, Радаљску бању, најсавременије куће, сазидане поред језера, опремљене џакузијима; имамо мотеле које можемо да користимо за припрему спортиста, имамо добру спортску инфраструктуру — хале, игралишта, трим стазе поред Дрине“, каже Стаменковић.
Власница једног од приватних апартмана за одмор у Врднику каже да, упркос великом интересовању туриста за боравак у овој фрушкогорској бањи, познатој не само по лековитој термалној води него и по раскошном природном окружењу, то место и даље нема решена основна комунална питања као што су водовод, канализација, осветљење.
„Путеви су нам веома лоши, а немамо ни тротоаре који су у нашем месту посебно важни јер су наши гости углавном људи који долазе на бањски опоравак. Недостају нам и стазе за шетање, клупе за седење, канте за смеће… Нередовно се коси трава, због чега су и ове стазе које постоје често непроходне. Посебан проблем је осветљење, које је веома лоше, гости нам се жале да је ноћу веома мрачно“, указује саговорница Спутњика.
Иако је Врдник негде на средини пута између Београда и Новог Сада, с Иришким венцем као атрактивним местом за одмор путника у близини, туристи који намеравају да уживају у овој бањи до ње могу да стигну једино сопственим аутомобилом или линијским таксијем, с преседањем у оближњој Руми. Редовна аутобуска линија од Београда или Новог Сада — не постоји, и то већ готово осам година!
Лоши пројекти из области туризма
Сандра Влатковић из Туристичке организације Србије указује на још један велики проблем у развоју локалног туризма у Србији, а то је недовољна упућеност локалних самоуправа и надлежних туристичких организација у писање пројеката из области туризма. То је један од разлога што финансијска средства одређена за развој локалног туризма у овој години још нису у целости искоришћена.
„Туристичка организација Србије као кровна организација представља и неку врсту саветодавног тела које води локалне туристичке организације кроз процес припреме пројеката, како да се што боље представе и да направе што бољу понуду. Десет пројеката за које су нам се обратиле туристичке организације и локалне заједнице прошло је на конкурсу јер су с нама прошле кроз процес припреме пројеката. Они који се не консултују врло често немају довољно аргумената за добијање средстава, због чега су та средства у знатној мери остала неискоришћена. Они просто траже новац за ствари које не доприносе унапређењу туристичке понуде локалне заједнице“, објашњава Сандра Влатковић.
Манифестације као мамац за туристе
Сандра Влатковић напомиње да један од најјачих адута већине туристичких места представљају манифестације.
„Манифестације привлаче чак и оне госте који су само свратили у неко место. Захваљујући манифестацијама многи гости одлучују да у неком месту остану дуже него што су планирали или да дођу поново и следеће године“, каже Влатковићева.
Општина Мали Зворник представља позитиван пример када је реч о схватању значаја манифестација.
Војислав Стаменковић с поносом указује на то да се у Малом Зворнику и околним селима током године одржава више од 15 разноврсних манифестација, почев од пливања за Богојављенски крст средином јануара на Зворничком језеру, преко програма посвећених спортистима и риболовцима, све до манифестација које окупљају поборнике здраве исхране или љубитеље традиционалне кухиње.
Цветање сеоског туризма
Влатковићева напомиње да је туристима, и домаћим и иностраним, у последњих неколико година посебно интересантан сеоски туризам, као могућност да побегну од асфалта.
„Када говоримо о карактеристичним успешним примерима на локалном нивоу, посебно бих издвојила сеоска домаћинства која су схватила да морају знатно да унапреде своју понуду не би ли привукла домаће и иностране госте. Салаши су такође веома популарни међу туристима и раде на свом имиџу. Многе локалне заједнице препознале су значај улагања у туристичку инфраструктуру, односно у изградњу одређених угоститељских објеката, спортских терена. Многи од њих настоје да учине приступачнијим локалитете који се налазе у њиховим срединама, као и атрактивна природна богатства, попут водопада, пећина“, каже она.
Према њеним речима, званична статистика не посматра туризам на селу, али Туристичка организација Србије од прошле године апелује да се и сеоска домаћинства уврсте као засебна категорија у анализу, како би могла да прати њихов развој и да има прецизније податке о броју туриста који се одлучују за такву врсту одмора.
Србија идеална за викенд туризам
Туристичка организација Србије објавила је прошле године брошуру „Педесет два викенда у Србији“, која омогућава потенцијалним посетиоцима да упознају места у којима могу да проведу пријатан викенд.
„Ми смо дестинација која нема море, али баш зато смо и у прилици и у обавези да унапређујемо оно што имамо, тако да су Копаоник, Златибор и Тара практично постали дестинације за целу годину, са значајно обогаћеним садржајем“, наглашава Влатковићева.
