Као највећи проблем стручњаци наводе превелики број разноразних форума који никоме сем организатору не доносе никакву вајду.
Професор економије Млађан Ковачевић сматра да би добро било када би постојала некаква међународна институција која би координисала организацију тих форума, јер је велики број њих организован спонтано и највећу корист има управо организатор, кога ни најмање не интересују ефекти, већ сама зарада.
Ковачевић за Спутњик каже и то да је један од најважнијих економских форума управо Светски економски форум (СЕФ) на коме се окупи око 4.000 људи из политике, бизниса, али и науке, и то изгледа као једна велика фешта која траје неколико дана. Позитивна страна СЕФ-а је, према речима Ковачевића, заправо Глобални извештај о конкурентности који та организација издаје сваке године и у ком су представљени компаративни подаци о факторима који утичу на економску конкурентност и привредни раст 144 земље.
Председник „Галеб групе“ и бивши председник Привредне коморе Србије (ПКС) Радослав Веселиновић за Спутњик каже да економски форуми ипак доприносе умрежавању привредника и државних институција, али се такође слаже да постоји превише форума и да на тај начин они губе на важности.
Према мишљењу Веселиновића све зависи од тога ко учествује на форуму, а главни „састојак“ успешног економског догађаја јесте микс политичара и привредника, где акценат треба ставити управо на привреднике како би носиоци власти могли да увиде проблеме са којима се свакодневно сусрећу и извукли неку поуку како би порадили на унапређењу привредне средине у Србији.
У Србији је свакако најважнији Бизнис форум на Копаонику, који сваке године организује Савез економиста Србије, слажу се саговорници Спутњика. Ковачевић ипак тврди да многи учесници тог форума у највећој мери на Копаоник дођу да би скијали, мада има и оних који изнесу по коју идеју, међутим, ретко која заврши као повод да се нешто, заправо, промени.
Говорећи о предстојећем Међународном економском форуму који се одржава крајем седмице у Санкт Петербургу, Ковачевић је навео да је добро да Србија тамо буде представљена, међутим, требало је много тога да се уради пре него што се плати пут учесницима имајући у виду да домаће компаније јако слабо користе Споразум о бесцаринском увозу која наша земља има са Русијом.
Српске компаније је неопходно организовати и удружити како би уопште биле интересантне за руске добављаче јер свака компанија засебно нема ни приближно задовољавајућу количину производње која би привукла пажњу било ког руског купца, поготову када је реч о прехрамбеним производима, закључује Ковачевић.
