Британски лист се у свом тексту позива на документ до којег су дошли, а у којем се наводи да је и медицинско особље агенције такође учествовало у мучењу затвореника.
ЦИА је имала јасно утврђене границе о „експериментисању људима" пре, током и након мучења затвореника после напада 11. сепрембра 2001. године, наводи „Гардијан".
Међутим, директор Централне обавештајне службе САД Џорџ Танет одобрио је насилне испитивачке методе, укључујући и "вотерборд" (waterboard) — сипање воде преко крпе која покрива лице и дисајне путеве везаног затвореника због чега се јавља осећај дављења.
Тај метод испитвања, како наводи "Гардијан", измислили су психолози ЦИА.
Даље се истиче да је он наредио медицинском особљу агенције да надгледа брутална испитивања.
Међутим, објављивање дела метода које је ЦИА користила доводи у питање како су могли да имплементирају такве начине испитивања, ако се јавно противе истраживању на људима.
„Први злочин је била тортура. Други злочин је било истраживање без пристанка како би се рекло да то није било мучење", наводи бивши истраживач ратних злочина Натанијел Рејмонд.
У посед документа из 1987. године који је током година допуњаван и даље се примењује Британски лист се у свом тексту позива на документ до којег су дошли, а у којем се наводи да је и медицинско особље агенције такође учествовало у мучењу затвореника.
ЦИА је имала јасно утврђене границе о „експериментисању људима" пре, током и након мучења затвореника после напада 11. сепрембра 2001. године, наводи „Гардијан".
Међутим, директор Централне обавештајне службе САД Џорџ Танет одобрио је насилне испитивачке методе, укључујући и "вотерборд" (waterboard) — сипање воде преко крпе која покрива лице и дисајне путеве везаног затвореника због чега се јавља осећај дављења.
Тај метод испитвања, како наводи "Гардијан", измислили су психолози ЦИА.
Даље се истиче да је он наредио медицинском особљу агенције да надгледа брутална испитивања.
Међутим, објављивање дела метода које је ЦИА користила доводи у питање како су могли да имплементирају такве начине испитивања, ако се јавно противе истраживању на људима.
„Први злочин је била тортура. Други злочин је било истраживање без пристанка како би се рекло да то није било мучење", наводи бивши истраживач ратних злочина Натанијел Рејмонд.
У посед документа из 1987. године који је током година допуњаван и даље се примењује у ЦИА дошао је АЦЛУ под Актом о слободи информација, након чега га је поделио са Гардијаном који га објављује по први пут.
Значајни сектор објављеног документа ЦИА који се односи на права наводи да агенција неће спонзорисати или извршавати истраживања на људским субјектима изван инструкција о одговорним и хуманим медицинским праксама Министарства здравља које важе за целу владу САД.
Кључни део тих инструкција је „информисани пристанак субјеката".
Стручњаци којима се „Гардијан" обратио поводом документа наводе да су те смернице о експериментисању кључне за схватање погледа Централне обавештајне службе САД на лимите медицинских истраживања.
Како наводе, то су лимити које је медицинско особље нарушило током испитивања и затварања након напада у Њујорку 11. септембра.у ЦИА дошао је АЦЛУ под Актом о слободи информација, након чега га је поделио са Гардијаном који га објављује по први пут.
Значајни сектор објављеног документа ЦИА који се односи на права наводи да агенција неће спонзорисати или извршавати истраживања на људским субјектима изван инструкција о одговорним и хуманим медицинским праксама Министарства здравља које важе за целу владу САД.
Кључни део тих инструкција је „информисани пристанак субјеката".
Стручњаци којима се „Гардијан" обратио поводом документа наводе да су те смернице о експериментисању кључне за схватање погледа Централне обавештајне службе САД на лимите медицинских истраживања.
Како наводе, то су лимити које је медицинско особље нарушило током испитивања и затварања након напада у Њујорку 11. септембра.
