„Били смо свесни да ће санкције бити продужене. И за то продужење постоје објективни разлози. Наравно, много тога је урадила Украјина, која од краја маја провоцира на војни удар — увела је тешку технику на борбене позиције. Они провоцирају рат и велики су напори потребни Доњецку и Луганску да ситуацију држе под контролом. Поред тога, санкције је лако увести, али их је веома тешко укинути“, рекао је руски економски аналитичар Андреј Суздаљцев.
Он је објаснио да, ако се узме у обзир да је у Европској унији 28 земаља а да је за укидање санкција потребно једногласно решење, постоје и други разлози због којих неће бити укинуте санкције.
„Ми можемо, како се каже, да се предамо на милост и немилост победнику, да постанемо земља супер демократије, да уништимо нуклеарно оружје, да га негде потопимо, да дамо Крим, Кавказ и Краснодарски крај Украјинцима, ипак ће Пољска и балтичке земље гласати против укидања санкција“, категоричан је Суздаљцев.
Према његовом мишљењу, за промену позиције неопходно је да „Берлин каже Варшави, Виљнусу, Риги и Талину да је потребно укидање санкција и да ће онда они то послушати, јер је у целој тој кризи улога Немачке огромна“.
Људмила Бабинина са Института за Европу Руске академије наука каже да у „одлуци о продужавању санкција нема ничег неочекиваног, новог“ и да то никако неће утицати на догађаје у Украјини“. „Односи са Западом се, у целини, погоршавају из дана у дан, ствар чак и није толико у санкцијама, реч је о неком заоштравању реторике, посебно војне, с обе стране. Сукоб се води на линији Русија – НАТО“, рекла је она.
Андреј Суздаљцев сматра да ће, уколико санкције буду појачане, Русија „бити принуђена да одговори“. „Земље Европске уније то знају и страхују због тога што ми одговарамо асиметрично, имајући у виду да имамо различите трговинске билансе“.
Према његовом мишљењу, мало је вероватно да ће економска ограничења бити повећана.
„Ако појачају санкције, какав је смисао договора из Минска? Онда се може сматрати да је мински процес пропао“, рекао је овај стручњак.
