Саопштење Банке Грчке је очекивана ствар, каже за Спутњик економиста Махмуд Бушатлија и оцењује да би евентуални излазак Грчке из еврозоне могао да доведе до домино ефекта, да би могле да је следе Италија, Шпанија и Португалија. „Земље које су у препознатљиво тешкој ситуацији додатно би угрозиле еврозону“, каже Бушатлија за Спутњик.
Он додаје да Грчка сигурно неће својевољно изаћи из ЕУ, да се то може десити само ако је натерају. Тешко је рећи какве би последице за Грчку имао излазак, зато што Међународни монетарни фонд и Европска централна банка пре свега штите капитал, а не социјалну одговорност земље.
„Оно што они желе да ураде Грчкој је да је натерају да по сваку цену врати дугове. Ако Грчка прихвати наставак притиска, да се понаша онако како јој одређује ’тројка‘, створиће неодрживу економску ситуацију, која ће довести до врло тешког живота, јер ситуација већ иде тим путем. Повратком на драхму добила би монетарни суверенитет, али је питање да ли би могла да враћа дугове, јер сигурно не би могла да се врати на вредност коју је имала када је ушла у еврозону“, процењује Бушатлија.
Професор Миодраг Зец сматра је предност Грчке код евентуалног изласка из еврозоне то што има текући примарни суфицит буџета и могла би да настави да живи ако не враћа дугове, али ако би се вратила на драхму, отворио би се проблем са штедним улозима и депозитима становништва у страној валути.
„Европа је заснована на укидању царина и слободној трговини с једне стране, а са друге — емитовала је новац за који се не зна чији је, а није успела да направи државу. Једини излаз Европе је да иде према потпуном уједињењу и да буде држава. Сједињене Државе Европе, то им је једини излаз. Евро има конструктивну грешку, такозване периферне земље ће упасти у проблем. Италија, која је била индустријска велесила, производила аутомобиле, авионе, остаје без индустрије и сада грца у дуговима“, подсећа Миодраг Зец.
На питање каква је будућност Србије, која жељно очекује отварање поглавља, док земља која је у сваком смислу у темељу Европе озбиљно размишља да изађе из Уније, Зец објашњава да је Србе захватио адолесцентни однос грађана према држави и државе према Европи.
„Сви желе да неко други реши њихове проблеме и стално слушају да ће тако и бити“, истиче Зец.
Према његовим речима, Србија мора још много тога да уради да би се поставило питање уласка у европске интеграције.
