Раније је објављено да су белгијски извршитељи у среду известили белгијске, руске и међународне компаније о замрзавању руске имовине у тој земљи, на захтев бивших акционара „Јукоса“.
„Бивши акционари „Јукоса“ издејствовали су заплену имовине Русије, не само у Белгији већ и у Француској“, саопштио је „Форбс“ у четвртак, позивајући се на извор близак бившим акционарима.
Русија ће предузети законске мере ако приликом доношења одлуке о заплени руске имовине у Белгију будe било повреда, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
„Још нисам видео документа. Тo треба решавати у судском поступку. Ако постоје повреде закона, ми ћемо предузети законске кораке“, изјавио је Лавров.
Помоћник председника Андреј Белоусов изјавио је да Русија очекује да ће након Белгије један број земаља почети да замрзава руске државне активе. Министар правде Русије Александар Коновалов изјавио је почетком јуна да се Русија припрема да спречи противзаконите покушаје заплене државне имовине у иностранству због одлуке арбитражног суда из Хага по предмету бивших акционара „Јукоса“.
Француска банка ради на проблему
„Француско законодавство замрзло је рачуне руских компанија којима управља француска филијала ВТБ, друга по величини банка у Русији“, директор Андреј Костин рекао је за РБК. Дипломатски рачуни су замрзнути накратко, али су од тада откључани.
„Од овог јутра [дипломатски рачуни] су одмрзнути… Износи су мали, неколико десетина хиљада евра, [али] рачуни руских компанија су и даље замрзнути“, шеф банке је цитиран. „Ми сада радимо са својим адвокатима на проблему.“
Обим замрзнутих средстава Русије је безначајан
„Потребно је узети у обзир ризике заплене руске имовине у другим земљама, укључујући ЕУ и САД“, изјавио је новинарима Министар за економски развој Русије Алексеј Уљукајев, коментаришући заплену руске имовине у Француској и Белгији.
„Он (обим заплењене имовине) је незнатан. Нема озбиљног финансијског ресурса. Сама чињеница је, наравно, непријатна. Заиста, може се очекивати ширење таквих акција“, рекао Уљукајев.
„Ми треба да проценимо ризике, и ја сматрам да они постоје“, додао је он, нагласивши да ризици заплене постоје и у земљама ЕУ, и у САД и другим земљама.
Још 2003. године руска пореска служба оптужила је „Јукос“ да је утајивао порез тако што је преко „кептив“ компанија које је регистровао по регионима Русије користио пореске олакшице. Тада је још процењено да је „Јукос“ био дужан да плати 700 милијарди рубаља, односно око 20 милијарди долара по тадашњем курсу. С обзиром да „Јукос“ тада није био у могућности да исплати сва потраживања, био је покренут стечајни поступак, а активи компаније продати на берзи. Акционари нису били сагласни са том одлуком те су се обратили арбитражном суду у Хагу са тужбом да им се исплате компензације за, како су рекли, експропријацију предузећа. Европски суд за права човека је у јулу 2014. године установио да је Русија дужна бившим акционарима да исплати 1,86 милијарди евра. Руско Министарство правде је тада саопштило да је одлуку Суда немогуће објаснити правном логиком. То није први пут да је руска државна имовина замрзавана. Још 1993. године Луксембуршки суд је замрзнуо руске активе у низу западних банака након што је швајцарска фирма „Нога“ добила спор због непоштшвања уговора који је имала са руском Владом о испоруци производа широке потрошње у замену за нафтне деривате.
