Међународна организација за заштиту људских права „Амнести интернешенел“ процењује да је око 50 милиона људи насилно расељено из својих домова током 2013. године. Само из Сирије је, према подацима ове организације, избегло око четири милиона људи, док је најмање половина популације те земље расељена. „Амнести интернешенел“ упозорава да око 95 одсто избеглица живи на ивици егзистенције у Турској, Либану, Јордану, Ираку и Египту, док се те земље боре с приливом нових избеглица.
„Избегличка криза је један од највећих изазова у 21. веку, али је одговор међународне заједнице срамни неуспех“, рекао је Салил Шети, генерални секретар ове међународне организације.
Више од 44 хиљаде азиланата прошло Србијом
Транзитну руту Турска — Грчка — Македонија — Србија Мађарска — па даље у Европску унију, користи 40 одсто избеглица из Сирије, Ирака, Авганистана, али и Судана, Сомалије и осталих ратом захваћених земаља или оних земаља из којих људи одлазе због немаштине. Осталих 60 одсто користи транзитну руту ка Италији (на пример из Либије бродовима).
„То су две најзаступљеније руте када говоримо о Европи, а заиста велики број људи пролази кроз Србију“, каже за Спутњик Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права.
Он каже да су у првих пет месеци 22.182 особе тражиле азил у Србији. Из Сирије је дошло 10.037 људи, што је готово половина укупног броја. Ковачевић даље каже да је друга земља по броју људи који су затражили азил Авганистан, одакле је дошло 7.000 људи, а трећа по реду је Ирак са скоро 1.600 људи.
„То су људи регистровани као тражиоци азила. Тачан број особа које су дошле у неки контакт са српским властима али нису препознате као тражиоци азила можемо само да претпоставимо, али се ради о још барем оволико колико их је регистровано као тражиоци азила“, додаје Ковачевић за Спутњик.
Према његовом мишљењу, 95 одсто људи од поменутих 22.182 човека је у транзиту, односно сви ти људи који су тражили азил су регистровани као тражиоци азила, али ће већина њих напустити Србију, ако већ и није.
Ови несрећни људи морају да спасавају живу главу, али се поставља питање где је узрок проблема и ко је крив што је он изазван или барем зашто није предупређен.
Одговорност на најразвијенијим земљама
Према Драгану Поповићу из београдског Центра за практичну политику одговорност за оволики број избеглица је, пре свега, на најразвијенијим земљама.
„Старо је правило да се азил, и уопште проблем избеглиштва, решава тамо где је настао. Значи не у земљи где ти људи дођу него у земљи одакле одлазе. Цела међународна заједница би требало да уложи много више напора да решава кризе и да их смирује тамо где настају, него да покушава да се огради или да спречи да ти људи који спасавају живу главу дођу код њих“, тврди Поповић за Спутњик.
Он каже да је одговорна цела међународна заједница, али да је највећа одговорност најразвијенијих и најдемократскијих земаља јер оне имају те вредности уграђене у своје темеље.
„Зато и јесу најбољи део човечанства, значи говорим о Западу, и ако већ имају те вредности којих се бар декларативно држе, онда би морали и у пракси да покажу, очекивао бих и волео да видим да много више снаге уложе решавање проблема, или бар да избегну да буду део проблема. Значи, уместо део решења, често се испостави да су део проблема што је посебно проблематично и што наравно само умножава и број избеглица и број азиланата“, прецизира Поповић.
Европу је погодио незапамћен талас имиграната, Европска комисија је спремна да разговара са земљама-чланицама о изменама плана за збрињавање избеглица, а министар спољних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер је саопштио да су земље Европске уније „далеко од консензуса“ око начина међусобне расподеле избеглица. Последња у низу лоших вести била је да је Мађарска решила да подигне зид на граници са Србијом.
Зид шаље ужасну поруку
„Мислим да зид није никако решење и да то шаље ужасно лошу поруку. ЕУ је настала практично на рушењу Берлинског зида, а градити сад нове зидове, просто не могу да верујем да је то било коме пало на памет. Решење мора да буде, кад је већ дошло довде, да се ради много, много активније, посебно у подручјима која су као Сирија. Не разумем како је могуће да међународна заједница још није покренула војну акцију против Исламске државе, како је могуће да се допушта да ти људи раде тамо све што раде и да практично производе оволики број избеглица“, категоричан је Поповић.
Што се тиче осталог дела света који је захваћен сиромаштвом, додаје он, такође морају да се преиспитају механизми УН за помоћ и међународни донаторски механизми јер очигледно ствари не функционишу.
И Андреј Кортунов, директор Руског савета за међународне послове такође каже да из историјског искуства знамо да зид неће помоћи да се реши проблем миграције.
„Иако је постојао зид између САД и Мексика, мигрантски талас се зауставио тек пошто је мексичка привреда почела да се опоравља. Унутар ЕУ нема граница, тако да уколико тај зид на граници Мађарске и Србије буде изграђен, мигранти ће стићи у Западну Европе преко неке друге земље, попут Румуније“, прецизира Кортунов за Спутњик.
Он додаје да је иницијатива Будимпеште популистички потез, намењен обичним грађанима.
Међутим, он каже и да не би требало кривити Мађарску јер не може једна држава сама да спречи талас миграната, пошто је то општеевропски проблем и биће тешко решити га.
