Хоће ли Резолуција о геноциду у Сребреници, уколико буде „прошла“ у Уједињеним нацијама, променити дефиницију геноцида која је до сада важила у међународним односима? И треба ли да Србија и Република Српска затраже од Русије да уложе вето на ову резолуцију или да покушају да „упеглају“ ово питање са Великом Британијом као предлагачем — питања су која саговорници Спутњика различито коментаришу.
Тибор Варади, стручњак за међународно право, каже да је та резолуција побудила много веће узбуђење него што заслужује.
Он подсећа да је својевремено по босанској тужби за геноцид против Србије, Међународни суд правде одбио тужбу да је Србија крива за геноцид у Сребреници, али да је установљено да је геноцид у Сребреници почињен и да је починилац војска Републике Српске, конкретно генерал Радислав Крстић.
„Према томе, ако се о геноциду говори у вези са Сребреницом онда се не излази ван тих оквира које су утврдили међународни судови. Из оквира пресуда би се излазило само ако би се све друго у Босни или Хрватској називало геноцидом. Значи, ако се резолуција позива само на Сребреницу, онда се не излази из онога што су судови утврдили“, објашњава Варади.
Да ли је, међутим, могуће да овакве резолуције временом постану преседан за прозивке за геноцид и на другим територијама у свету? Адвокат са међународним искуством, Томислав Вишњић који је пред Трибуналом заступао генерала Радислава Крстића, осуђеног за почињен геноцид у Сребреници, каже да је тај преседан већ направљен.
„Тај преседан, који је установио Трибунал у Хагу се већ користи — ево у Резолуцији. Покушали су да је користе у Међународном суду правде“, објашњава Вишњић уз закључак да је та пресуда Трибунала већ „у функцији“.
Вишњић притом на питање да ли се оваквим пресудама сам појам геноцида донекле разблажава или злоупотребљава каже:
„То је био један од аргумената на суђењу Крстићу кад је први пут установљена пресуда да се управо на начин како је у тој пресуди одлучено излази из дефиниције геноцида — онако како је она дата по Конвенцији о геноциду. Али у сваком случају, пресуда, онаква каква је донета, и расправа која је вођена око ње отвориле су више питања везаних за основну дефиницију геноцида и конкретно за саму Сребреницу“, напомиње адвокат.
Ако Резолуција иде у Савет безбедности, Србији ће бити потребна подршка неке сталне чланице СБ. Политички аналитичар Александар Павић каже да на првом месту то могу да буду Русија или Кина.
„Ту не треба да заобилазимо земље које би имале разумевања за нашу позицију. Напротив, ми треба да им јасно ставимо до знања шта хоћемо, с обзиром да су и сами руски званичници рекли ових дана да су они увек у Савету безбедности бранили српске интересе, сваки пут када је Србија јасно формулисала свој став и излазила са јасним захтевом“, каже Павић, додајући да је неопходно да Србија и РС заједно делују и да подвуку „црвену линију“ преко које се не може.
„Што се тиче разговора са Британцима, ту не бих био никакав оптимиста, јер они већ 20 година покушавају да пласирају ову причу и то и раде, и преко својих медија и преко своје дипломатије“ напомиње он.
Павић сматра да је Западу важна теза да су српске снаге починиле геноцид и да они ту неће попустити, додајући да је илузија да Србија може да утиче на њихов став.