Избор Барака Обаме на чело државе није ништа променио. Нове странице се исписују у дугој историји расног насиља у САД.
Убиство у Чарлстону
Белац Дилан Руф (21) убио је 17. јуна девет особа у цркви у Чарлстону, у Јужној Каролини. Верски представници у овом граду назвали су злочин расистичким. Методистичка црква у којој се догодио масакр једна је од најстаријих и најважнијих црначких цркава у САД, симбол борбе за људска права. Пастор цркве, који је убијен у нападу, део је ове традиције. Пред смрт се залагао за доношење закона по ком би полицајци били обавезни да носе камере на униформама.
Демонстрације у Балтимору 2015.
Хиљаде људи је захтевало правду на улицама Балтимора након што је шест полицајаца оптужено за смрт Афроамериканца Фредија Греја (25) који је умро 19. априла у полицијском притвору од тешких повреда кичме. Његова смрт је изазвала провалу насиља и пљачки на улицама Балтимора. Рањено је петнаест полицајаца и ухапшено десетине људи, што је био повод за увођења полицијског часа. У помоћ је призвано више хиљада припадника Националне гарде који су повучени недељу дана касније.
Нереди у Фергусону 2014.
Убиство црног тинејџера Мајкла Брауна изазвало је прошлог лета нереде у Фергусону, у држави Мисури. На њега је пуцао бели полицајац, Дарен Вилсон (28). Убиство је покренуло талас демонстрација које су се претвориле у жестоке окршаје са полицијом. Полицијске снаге су оптужене за прекомерну употребу силе и коришћење војних тактика и опреме у разбијању демонстрација. Полицајац који је убио тинејџера у марту је ослобођен оптужби за кршење грађанских права, након што је пресуђено да је пуцао у самоодбрани.
Марш милиона у Вашингтону 1995.
Стотине хиљада Афроамериканаца се окупило у Вашингтону у октобру 1995. године на једним од највећих демонстрација у главном граду САД са циљем да се привуче пажња на положај црнаца у америчком друштву. Марш милиона је одржан у јеку „рата против дроге“ у коме су на мети били Афроамериканци. Непропорционално велики број црнаца у односу на белце је завршио у затвору. До 2000. године, више Афроамериканаца је било у затвору него у средњој школи.
Нереди у Лос Анђелесу 1992.
Жестоки нереди су избили у Лос Анђелесу након бруталног пребијања Роднија Кинга, црнца кога је полицијска патрола зауставила на ауто-путу због прекорачења брзине. Снимак сцене у којој га полицајци извлаче из кола и туку обишао је свет и изазвао бес Афроамериканаца који су изашли на улице калифорнијског града бунећи се против расне дискриминације и полицијског малтретирања. Четири полицајца су на суђењу ослобођени оптужби, што је довело до нових демонстрација у којима је погинуло 55 особа, око 2.300 рањено, а више од хиљаду кућа је спаљено.
Протести у Алабами 1965.
Грађански протести у Алабами на југу САД, који су угушени у крви у марту 1965. године, натерали су председника Линдона Џонсона да затражи од Сената да донесе Закон о праву гласа, који је усвојен неколико месеци касније. Овај закон је уклонио препреке за црнце да гласају, као што је обавеза да донесу потврду о плаћеном порезу и прођу тест знања, због чега многи нису излазили на бирачка места.
Марш на Вашингтон, 1963.
У пролеће 1963. године организовани су мирни протести против расне сегрегације у Бирмингему, у Алабами, које је полиција брутално угушила. Мартин Лутер Кинг, један од вођа покрета, завршио је у затвору. Неколико месеци касније, на демонстрацијама у Вашингтону 28. августа 1963. године, одржао је чувени говор „Ја имам сан“ пред скупом од 250.000 људи који су захтевали укидање расне сегрегације и једнака права за црнце и белце. Већ наредног месеца су на цркве у Алабами бачене бомбе. Припадници Кју клукс клана су организовали линчовања црнаца и паљење њихових цркава како би спречили процес интеграције.
Роза Паркс и бојкот аутобуса у Монтгомерију 1955.
Борци за грађанска права на челу са Мартином Лутером Кингом организовали су једногодишњи бојкот аутобуса у Монтгомерију, Алабама, након хапшења Розе Паркс која је одбила да уступи место белцу у складу са прописима који су важили у то време. Учинак бојкота је био далекосежан јер су црнци представљали 70 одсто корисника аутобуса у овој држави на југу САД. Кинг је ухапшен и осуђен, али је Врховни суд наредне године донео одлуку да сегрегацију у аутобусима прогласи неуставном.
Закони Џима Кроуа
Ови закони који су донети између 1876. и 1965. озаконили су сегрегацију која је била на снази у школама, на јавним местима и у саобраћају на југу САД. Врховни суд у Вашингтону је 1896. године усвојио доктрину „одвојени али једнаки“ пред законом која је ову политику учинила уставном.
Највиши судски орган САД је тек 1954. године укинуо сегрегацију у јавним школама. Борба за грађанска права је довела до укидања осталих одредби из закона Џима Кроуа и доношења Закона о грађанским правима 1964. и Закона о праву гласа из 1965. којима је укинута расна сегрегација.
