У ту сврху САД наводно размишљају о слању тешког наоружања, укључујући и борбене тенкове и пешадијска борбена возила према Источној Европи и балтичким земљама, као и примену нуклеарне ракете као одговор на руски наводни раскид уговора о елиминисању ракета средњег и кратког домета (ИНФ).
Иницијативе, које подсећају на најмрачније дане хладног рата, део су шире америчке стратегије за јачање војног присуства у Европи. Не треба истраживати даље кад се узме у обзир број ратних игара које НАТО води у близини руске границе у последњих 12 месеци.
„Москва је схватила да САД и њихови НАТО савезници имају пик на Русију“, рекао је Бадракумар.
„У конвенционалним снагама, САД и њихови савезници уживају у супериорности над Русијом. То не оставља Русији ништа друго него да демонстрира свој нуклеарни одговор“, тврди аналитичар позивајући се на планове Москве да дода 40 интерконтиненталних балистичких ракета својим стратешким снагама 2015. године.
Очигледно, то није оно чему се Вашингтон надао.
САД су покушале да присиле „своје главне западне савезнике да се пребаце на режим конфронтације лицем у лице Русији“, да би претворили Москву и европске престонице у „противнике у догледној будућности“, објаснио је аналитичар. Грађански рат у Украјини вероватно је служио тој сврси.
Напори Вашингтона нису се исплатили и Русија је и даље „жестоко независна“ на светској сцени, што „не само да подрива америчке регионалне стратегије, већ даје лош пример за друге земље које имају тежњу независности да је опонашају“, истакао је Бадракумар.
Све док ово стање потраје, Вашингтон не може да постигне своје стратешке циљеве. На пример, „стратегија САД“ да се супротстави Кини у будућности такође не може напредовати „док год Русија остаје јака и независна“, тврди аналитичар.
„Али, пре свега, глобални стратешки баланс (нуклеарни паритет Русије) омета америчка настојања да се створи нови амерички век“, рекао је Бадракумар.