У земљи познатој по стриктној владавини права, чињеница да је Ђорђе после 22 године проглашен технолошким вишком и да му накнада од надничења није довољна за прехрањивање породице, била је довољна да се деца одузму родитељима.
Томе је претходио и инцидент који је Јоксимовићева жена Јасмина направила испред бивше фирме супруга, изреволтирана тешким животним околностима.
Смештена је у психијатријску установу, а три ћерке су одузете све док Јоксимовићи не уведу воду у кућу и не побољшају животне услове.
Сендвич и сок у Влади
TRASA MARŠA ĐORĐA JOKSIMOVIĆA: Đorđe Joksimović će biti za petnaestak minuta u centru Kragujevca odakle kreće put za…
Posted by Anonymous Srbija on Saturday, June 20, 2015
Глава породице Јоксимовић из протеста и очаја по други пут се одлучио да пешице пређе пут од Крагујевца до Београда. Од сутра ће поново покушати да допре до Владе и Центра за бригу о деци у чијој је надлежности сада његов случај.
Од како је доспео у жижу јавности, оцу петогодишње Марије, трогодишње Ларе и двадесетомесечне Бебе јављају се људи и из земље и иностранства да помогну. Ђорђе је у међувремену успео да уведе воду, реновира купатило и подове, опреми дечју собу, чак му је обећан и посао.
Ипак, деца су и даље у хранитељској породици у Тополи.
Када је у мају месецу препешачио 140 километара од Крагујевца до Београда, примили су га у Влади Србије, у кабинету министра за рад и социјална питања добио је сендвич и сок, а када се вратио у Крагујевац сазнао је да је против њега поднета кривична пријава јер је четири дана у ходнику Центра за социјални рад штрајковао глађу и „ометао њихов рад“.
Саветник Крле и људска права
Doktor Krle ne odustaje. I dalje smatra da roditeljima treba oduzeti decu zbog siromaštva, jer su oni dužni da ih izdrž…
Posted by Anonymous Srbija on Friday, June 19, 2015
И док Ђорђа Јоксимовића подржава део јавности, нису изостале ни супротне реакције. Тако је бивши саветник бившег председника Србије Небојша Крстић коментаришући овај случај изрекао да је „Немаштина облик насиља према деци“.
У држави у којој према последњим статистикама сваки четврти грађанин живи на ивици сиромаштва, где је стопа сиромаштва највећа у Европи, у којој немаштина углавном није последица немарности или лењости већ општих друштвених прилика, да ли је решење одузимање деце и додељивање хранитељским породицама које за то добијају накнаду, здравствено и социјално осигурање?!
Закон, наиме, предвиђа да хранитељској породици за издржавање детета припада 52 одсто од просечне зараде у Србији (просечна зарада износи 45.605 динара), плус накнада за рад хранитеља 32,5 одсто од просечне зараде, односно 7.600 динара по детету које је у хранитељској породици.
Предвиђене су и бројне субвенције и олакшице, накнада за набавку школске опреме, стипендије, накнада за трошкове одмора и рекреације, набавку обуће и одеће, право на плаћено одсуство са рада хранитеља за прихватање смештаја детета узраста до пет година…
Јесу ли хранитељи „једнакији“ од родитеља
Смисао постојања института хранитељских породица није нимало споран када о деци заиста нема ко да брине, када су родитељи наркомани, алкохоличари или физички и психички злостављају децу.
Када је с друге стране само сиромаштво узрок лоших услова живота, држава би морала да нађе адекватнији начин да помогне породицама да остану на окупу.
Због чега се не измене прописи и новац уместо хранитељској породици буде дат биолошкој, која од државе добија симболичну накнаду за дечји додатак и социјалну помоћ. Зашто изостаје активна помоћ у налажењу посла за родитеље који сами не могу да га пронађу?
Да ли ће заиста деца бити срећнија, да ли ће им се осмех вратити на лице ако буду имала обилније оброке, носила фирмирану гардеробу и уживала у самоћи опремљених соба далеко од својих родитеља, браће и сестара?
Деца немају право на избор, а сиромашним родитељима у Србији једино преостаје да се љубављу и вером боре за своје потомство јер не постоји закон који може да забрани њихову љубав.
