Стални представници земаља-чланица ЕУ усвојили су на седници 17. јуна продужење санкција до 31. јануара 2016. године. Питање је било изнесено на усвајање пред шефове дипломатија.
Коментаришући ту одлуку, портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да Русија никада није била иницијатор санкционих мера које сматра неоправданим и незаконитим, а да ће у одговору на њих полазити од принципа реципроцитета.
Према његовим речима, наставак сличне праксе штети економским интересима и Русије и европских држава.
Премијер Дмитриј Медведев затражио је од потпредседника и шефа администрације Владе Русије Сергеја Приходка да припреми предлоге о одговору на санкције ЕУ.
„Узимајући у обзир да је ЕУ продужила санкције против Русије на пола године, молим вас да припремите моје обраћање председнику са предлогом да се продужи важење указа председника о увођењу ограничавајућих мера на овај рок. И одговарајућа Владина наредба којим се стварају категорије производа и објеката спољнотрговинског промета на које се односе руске ограничавајуће мере“, рекао је Медведев, обраћајући се потпредседнику Проходку.
Према речима заменика председника Државне думе Николаја Левичева, санкције ће само охрабрити Москву да још енергичније ради на замени импорта домаћом производњом. Са таквом оценом слаже се и Сергеј Хестанов, саветник директора дилерске куће „Открије“.
„Продужетак санкција против Русије ће додатно охрабрити Русију да увозну робу замени домаћом. Слажем се са овом изјавом заменика председника Државне думе Николаја Левичева, али уз одређену резерву. То се тиче, као прво, предузећа која су директно конкурисала европским компанијама, као друго које не користе опрему купљену из иностранства. У свим другим случајевима што јаче санкције, то бољи услови за развој домаће производње“, сматра Сергеј Хестанов.
Према његовим речима, концерн „АвтоВАЗ“ доживео је највећи успон током 70-80-их, зато што увоза аутомобила практично није било.
"Тешко је проценити хоће ли ЕУ укинути санкције за пола године. Али је из историје санкција против СССР познато да их је много лакше увести, него укинути. Разлог се заборавља, а санкције се укидају након више година или чак деценија", рекао је Хестанов.
Сједињене Државе и ЕУ су 17 марта прошле године увели прве санкције против Русије, која је ускоро одговорила забраном увоза пољопривредних производа из земаља чланица ЕУ. Према писању листа Велт, независни економски експерти процењују да наставком политике антируских санкција ЕУ ризикује да изгуби око 100 милијарди евра и више од два милиона радних места.
Лист позивајући се на податке Аустријског института за економска истраживања наводи да ЕУ не наводи да ће највећу штету од санкција претрпети Немачка чије су укупне губитке економисти проценили на 27 милијарди евра, а међу земљама које су такође озбиљно погођене су и Пољска, Италија, Шпанија, Француска и Естонија.