На фронту је током Другог светског рата (Великог отаџбинског рата) радило око 300 војних дописника, камермана и режисера. Они су забележили ратни пут црвеноармејаца до Берлина, а многи од њих су трагично погинули.
Како каже директорка Архива Наталија Калантарова, један од камермана је погинуо током снимања филма о Стаљинграду.
„Његов пријатељ, такође камерман, снимио је тренутак смрти. Филм ’Један ратни дан‘ камермани су снимали на више локација Совјетског Савеза. Од тога што је снимљено током једног дана направљен је филм“, истакла је она.
Према њеним речима, покушаји политизације историје и резултата Другог светског рата нимало не утичу на рад Архива, штавише, Европљани често користе градиво у „сопствене сврхе“.
„Недавно су нас посетили радници једног музеја из Пољске. Били су веома забринути како ћемо се опходити према њима због антируске реторике на пољској телевизији“, нагласила је она.
Према њеним речима, Европљани често траже помоћ и исказују велико интересовање за архивске фотографије, с обзиром да многи од њих трагају за својим рођацима.
Совјетски документарац о рату „Пораз немачке војске под Москвом“ је 1943. године добио Оскара као најбољи документарац.
Режисер филма Иља Копалин је говорио да је његова екипа документарац снимала на минус 30 степени Целзијуса, и да су многи његови пријатељи тада погинули.
„Када смо схватали да се непријатељ повукао из Москве и да је мит о непобедивости фашистичких снага срушен, то нас је охрабрило“, рекао је Копалин.
