НАСА је прикупила велики број фотографија током мисије „Њу хорајзонс“ док се приближавала леденој патуљастој планети. Серија фотографија направљена је током пет дана у три боје: плавој, црвеној и приближно инфрацрвеној. Затим су оне спојене како би се направила два снимка који се понављају, на којима се виде Плутон и његов највећи сателит Харон.
Плутон је патуљаста планета, приближно шест пута мања од Земље, што је и разлог због ког је искључена са списка „истинских“ планета Сунчевог система 2006. године, када је ревидирана дефиниција „планете“. Ипак, она орбитира око Сунца и једно је од највећих небеских тела у Којперовом појасу — области у облику диска иза планете Нептун која садржи велики број малих тела која су углавном састављена од леда.
Плутон има пет познатих сателита. Највећи Плутонов месец Харон повремено називају и Плутоновом „планетом близнакињом“: они имају синхрону ротацију (увек су истим странама окренути један другом) око заједничког центра гравитације и заједно круже око Сунца (потребно им је око 247 година да га обиђу).
Један од снимака које је НАСА направила приказује управо ту ротацију, а центар гравитације обележен је знаком Х. Центар је знатно ближи Плутону, због веће масе те планете у односу на месец Харон.
„Изузетно је узбудљиво видети Плутона и Харона у покрету и у боји“, цитира блог „Њу хорајзонса“ вођу експедиције Алана Стерна.
„Чак и у овако лошој резолуцији можемо видети да су Плутон и Харон различите боје — Плуто је беж-наранџаст, док је Харон сив. Зашто су тачно они толико различити је повод за дискусију“, преноси блог речи Стерна.
Pluto’s moment in history has arrived: @IanZiering talks of the ‘plight of Pluto’ & how @NASANewHorizons changes it. https://t.co/pgECY4ScBa
— NASA (@NASA) June 21, 2015
Резолуција ће бити све боља, обећавају специјалисти НАСА, како се свемирска летелица „Њу хорајзонс“ буде све више приближавала Плутону. Требало би да дође на удаљеност од 12.500 километара од површине 14. јула ове године.
„Посматрање боје ће се знатно побољшати, док на крају не дођемо до површина Харона и Плутона на скали од само неколико километара“, цитира блог стручног сарадника овог пројекта Кети Олкин.
„То ће нам помоћи да одгонетнемо карактеристике њихових површина и начин на који се испаравајућа материја транспортује око њихових површина. Једва чекам! Од тога нас дели само неколико недеља!“, констатује Олкинова.
„Њу хорајзонс“ је прва мисија према Плутону у историји. Води је Лабораторија за примењену физику Универзитета Џонс Хопкинс.
