Орић је неосновано лишен слободе, јер је ухапшен по потерници Интерпола која је после потписа држава Балкана Конвеције о Итреполу у Дохи 2009 — неважећа. „Сигурна сам да ово није само борба права и правних аргумента него да се нешто дешава“, тврди његов бранилац.
Тужилаштво БиХ упутило је путем Министарства правде БиХ захтев правосуђу Швајцарске, у којем тражи да се Насер Орић врати у БиХ, односно да не буде изручен правосуђу Србије, потврдио је за Спутњик портпарол тог Тужилаштва Борис Грубјешић. Изручењем СРбији би, тврди он, био угрожен предмет „Насер Орић и други” који се води пред правосуђем БиХ, које је надлежно за процесуирање овог предмета.
Ову информацију међутим није могла да потврди али ни да демантује за Спутњик, адвокат Васвија Видовић, из тима за одбрану Насера Орића.
„Нисмо имали до сада комуникацију са Тужилаштвом БиХ па зато не могу службено да потврдим ову информацију”, рекла је Видовић уз оцену да би то било исправно с обзиром да се против Орића већ води поступак у БиХ, и да постоји решење којим је државни суд још 2009. године тај предмет преузео у своју надлежност.
Она напомиње да тим одбране Насера Орића има свој план одбране, те да стога „нема шта да подрже или не”, јер наступају са аргументима да је Орић неосновано лишен слободе, пошто је ухапшен по потерници Интерпола која је после потписа држава Балкана Конвеције о Итреполу у Дохи 2009 — неважећа.
„То је урађено у фебруару 2014. године, и зато смо ми као адвокати зачуђени да је по таквој неважећој потерници лишен слободе. Тек иза тога је уследила преписка између Србије и Швајцарске”, објашњава она.
Грубјешић наводи да Тужилаштво БиХ сматра да би изручење Насера Орића правосуђу Србије угрозило процесуирање предмета „Насер Орић и др” који се води пред правосуђем БиХ.
Орићев адвокат на ово каже да његова одбрана сматра да он не би имао фер суђење у Србији.
„Посебно после изјава неких српских политичара који су се јавно бавили кривичним предметима и то у раној фази истраге. Који би то суд и судија после таквих запаљивих изјава могао објективно да суди”, пита она, додајући да су „врло забринути за развој ситуације”.
Видовићева каже да нема ништа против да Тужилаштво БиХ сарађује са Тужилаштвом Србије за ратне злочине у оквиру Протокола о сарадњи, како је то навело Тужилаштво БиХ.
„Наравно да би то било у реду и треба да сарађују максимално када је у питању ратни злочин и то је нормално. Али да се дозволи да од стране жртава дође сав доказни материјал”, каже она, додајући да би било „јако добро да се ово није ни десило и да су они (тужилаштва) још раније и уже и ближе сарађивали”.
Овако је, сматра она, дошло до врло озбиљних нарушавања међунационалних односа, „што нама на Балкану није требало”.
Видовићева каже да њен клијент верује да се у Србији против њега кује завера јер је за оно за шта га оптужују већ одговарао и зато има утисак да му суђење у Србији не би било фер.
Како је објаснио Борис Грубјешић, Тужилаштво БиХ од Швајцарске је затражило да Орића не изручи Србији, јер је у предмету који је покренут 2006. године Насер Орић испитан 2008. године по захтеву Окружног тужилаштва Бијељина. Предмет је 2009. године, одлуком Суда БиХ преузет у надлежност Тужилаштва БиХ и Суда БиХ.
„С обзиром да је реч о особи која је држављанин БиХ и доступан правосудним органима, и да се одазива на позиве правосудних органа, у том предмету није тражено одређивање мере притвора или других мера забране”, рекао је портпарол Тужилаштва БиХ.
