Шеф немачке парламентарне комисије за војна питања, Ханс-Петер Бартелс, изјавио је да је дошло време да Немачка „коначно почне да троши довољне количине новца на своје оружане снаге“.
Он је за немачки лист „Велт“ изјавио да су за њега, као војног експерта запосленог у Бундестагу, квалитет и количина војне опреме „најважнија питања“.
Бартелс је нагласио да су немачке трупе недавно учествовале у првим војним вежбама нових јединица НАТО-а за брзо реаговање у Пољској, које су формиране, пре свега, како би одговориле на наводно „руско мешање“ у ситуацију на истоку Украјине.
Међутим, наводи Бартелс, опреме за немачке војнике који су учествовали у тим вежбама није било довољно, па су команданти морали да је буквално сакупљају из касарни широм земље.
У светлу драматично измењених безбедносних околности у Европи, сматра он, ситуација у којој немачка војска нема адекватну опрему, и нема је довољно, морала би што пре да се оконча.
Немачка, сматра Бартелс, управо из овог разлога још увек није потпуно спремна да преузме водећу улогу у снагама НАТО-а за брзо реаговање, као ни да шаље људе и опрему.
Године смањења трошкова, тврди он, натерале су војну команду да створи такозвани „систем динамичке доступности“ опреме, према којем је у сваком тренутку доступно свега 70% војних ресурса који су трупама реално потребни. Последњих месеци, дешавале су се невероватне и понижавајуће ситуације, као на пример она када су немачки војници током вежби НАТО снага у рукама, уместо пушака, држали дршке од метли.
„Тенковски батаљон без тенкова није тенковски батаљон“, рекао је Бартелс. „Таква јединица није у стању ни да делује на терену, ни да се увежбава“, додао је.
„Неопходна је свеобухватна обнова, како бисмо могли да учествујемо у заједничкој одбрани Европе. Због тога морамо да будемо адекватно опремљени“, сматра Бартелс. У питању је веома скуп пројекат, јер немачка војска не само да нема довољно крупне опреме — која много кошта, попут тенкова „леопард II“ — већ јој недостаје и опрема за војнике, рецимо наочаре за ноћно извиђање.
За Бартелса, повећање издвајања из буџета за војску са 33 милијарде евра ове, на око 35 милијарди током 2019. године, јесте знак да је смањивање количине доступног новца за војску престало.
Тиме је, сматра он, напуштена постхладноратовска политика којом је Министарство одбране било приморано да смањи своје трошкове за половину — са 20 одсто, на 10 одсто федералног буџета.
„Буџет за одбрану морао би да прати раст БДП-а. Неке од предвиђених пореских олакшица такође би требало да буду додељене Министарству одбране“, сматра он. На тај начин, каже Бартелс, Немачка би добила шансу да у догледно време почне да поштује препоруке НАТО-а, према којима би војни буџет требало да износи два процента БДП-а.
Засада је навео конкретан износ од 1,3 процента БДП-а као циљ којем треба тежити у међувремену, све док се не достигне ниво издвајања из буџета који препоручује Алијанса.
