Гoвoрeћи o вeличини јавнe упрaвe, Удoвички је рeклa дa oнa није прeвeликa, aли дa је неодрживa.
Oнa је нa oбeлeжaвaњу 10 гoдинa пoстојањa чaсoписa „Квaртaлни мoнитoр“ изјавилa дa сe број зaпoслeних у држaвној упрaви кoнстaнтнo смaњује зaхвaљуjући прирoднoм oдливу, тe дa ћe, aкo сe упoрeди пeриoд дeцeмбра прoшлe гoдинe сa дeцeмбрoм oвe гoдинe, рaзликa у броју зaпoслeних у држaвној упрaви бити 20.000 људи мaњe.
Удовички jе рекла да jе закон о начину одређивања максималног броjа запослених у последњим круговима консултациjа и да би Влада требало да утврди предлог овог закона до краjа месеца или нешто касније.
„Oног тренутка када таj закон буде усвоjен, следи спровођење. Mаксимуми ће бити одређени одмах после и то на нивоу корисника jавних средстава. Даље мора сваки корисник jавних средстава да се прилагођава“, рекла jе Удовички новинарима.
Упитана да ли то значи да би већ од септембра могла да крену отпуштања, министарка jе изjавила да би „требало да нека бар крену до тада“ и да све зависи од тога колико су корисници спремни до септембра.
Упитана да ли очекуjе да ће свих 9.000 бити отпуштено до краjа ове године, она jе одговорила „морало би да буде смањења“.
„Нису све то нужно отпуштања, има и одлива, важно jе да дође до смањења“, рекла jе Удовички.
Истакла jе да треба имати у виду да се у jавноj управи све време смањуjе броj запослених. У том смислу, она jе прецизирала да ће, ако се упореди период децембар прошле године са децембром ове године, разлика у броjу запослених у државноj управи бити 20.000 људи мање.
„Пуно jе било пензионисања краjем прошле године. Немамо тачан броj колико jе отишло у тих неколико месеци, али процењуjемо да jе било око 7.000 људи. Tо су све радна места коjа остаjу непопуњена, али jе сада jако важно да оваj закон подстакне реорганизациjу“, истакла jе она.
Права велика реорганизациjа, како jе навела, тек следи и истакла да ће се са новим законом о максималном броjу запослених сваки корисник jавних средстава наћи пред чињеницом да он има одређени максимални броj ког треба да се држи, али да у оквиру тог максимума треба и нека радна места да попуни и неке људе да премести.
Oтпуштање вишкова у државноj управи ће, како jе истакла, утицати и на оцену MMФ-а, коjи jе прихватио прву ревизиjу аранжмана са Србиjом.
За следећу ревизиjу ће, како jе додала, бити веома важно како ће држава спроводити рационализациjу броjа запослених.
Говорећи о величини jавне управе, Удовички jе рекла да она ниjе превелика, али да jе неодржива.
„Jавна управа jе међу мањима у односу на земље са коjима се поредимо, али наш БДП то не може да издржи“, прецизирала jе Удовички и додала да jавна управа нема капацитет да реформише привреду како би БДП „нарастао“.
Oна jе рекла да су просечни трошкови зарада jавне управе у БДП консолидоване државе у 2014. години били 12 одсто БДП-а, а након смањења плата од 10 одсто, ти трошкови су 11 одсто БДП-а.
Циљ Владе jе, како jе истакла, да се ти трошкови у наредне три године смање на 8,7 одсто БДП-а.
Удовички jе посебно указала да удео трошкова за здравство у БДП-у износи 10,6 одсто, при чему постоjе броjни проблеми у његовоj ефикасности, и навела пример Mакедониjе у коjоj удео здравства у БДП-у износи седам одсто, при чему оваj сектор у Mакедониjи има знатно боље резултате него у Србиjи.
