„Федерална канцеларија за правосуђе одобрила је екстрадицију Насера Орића Босни и Херцеговини“, наводи се у саопштењу Канцеларије.
Србија је потерницу за Орићем расписала 2014. године, због сумње да је починио кривично дело ратног злочина над српским становништвом у Сребреници 1992. године.
Информација да је поднет захтев за изручење Србији објављена је 21. јуна, а дан касније Тужилаштво у БиХ је саопштило да води истрагу „Насер Орић и други“, која је покренута 2006. године.
Према тврдњама босанскохерцеговачког Тужилаштва, Орић је испитан 2008. године по захтеву Окружног тужилаштва из Бијељине, а 2009. године је одлуком Суда БиХ предмет прешао у надлежност Тужилаштва и Суда БиХ.
С обзиром на то да се ради о особи која је држављанин БиХ и да је доступан правосудним органима, као и да се одазива на позиве правосудних органа Тужиалштво БиХ, како је објашњено, оно није тражило одређивање притвора или других мера.
Орић је бивши командант муслиманских снага кога је Хашки трибунал осудио за ратне злочине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.
Након жалбе на пресуду, Орић је проглашен невиним, пошто је Апелационо веће у Хагу тада закључило „да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године, али да доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу“.
По избијању рата у БиХ Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта Штаба Територијалне одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. године и за члана Ратног председништва Сребренице.
Предводио је, тврдили су медији уочи суђења у Хагу, многобројне нападе на више од 50 српских села током 1992. и 1993. године, у општинама Братунац и Сребреница.
Орић и његови сарадницима су у јулу 1995. године, пре него што је Војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике БиХ.
