Документи Викиликса који показују да је америчка обавештајна служба НСА шпијунирала и француске председнике никога нису изненадили. Зато је гестикулација Франсоа Оланда, баш као и чуђење Ангеле Меркел након што је откривено да су јој шпијунирали телефон, била ништа друго до драмски наступ одглумљен за јавност.
Оланд је одлучио да игра на карту националног јединства. На улазу у Јелисејску палату читав дан су се смењивали намрштени министри са фасциклама под мишком. Фотографија Оланда који телефонира Бараку Обами постављена је на сајт француског председника, а у јавности је поновљена пригодна формула да је шпијунирање савезника неприхватљиво.
На томе се и завршило. Одсуство одлучније реакције, макар симболичне каква би била давање азила Џулијану Асанжу и Едварду Сноудену за њихов допринос откривању истине и демократији, говори да су методе које користи НСА прихватљиве Паризу и Берлину.
„Добро дошли у реални свет“, примећују цинично француски политичари. У обавештајним активностима нема савезника, само партнера или мета. С тим се треба помирити, поручује Филип Дуст-Блази, министар спољних послова у време Жака Ширака.
Методе америчких обавештајаца не само што су познате француским обавештајним службама, већ их и деле. Француске амбасаде на Блиском истоку опремљене су просторијама за прислушкивање, попут оне на крову америчког дипломатског представништва у Паризу, на само неколико стотина метара од Јелисејске палате.
Блиске везе француске и америчке обавештајне службе сежу у време пред крај Другог светског рата, када је већина западних служби трансформисана у оквиру Маршаловог плана уз помоћ америчке владе. Њихова сарадња се учврстила у оквиру НАТО-а, војног савеза од кога се Француска дуго држала по страни, захваљујући нетрпељивости коју је према хегемонистичкој спољној политици Вашингтона имао Шарл де Гол. Француски државник је водио независну политику коју су потоњи председници наставили са више или мање успеха, све док Никола Саркози није поново увео генерале у командне структуре НАТО-а и окренуо једра спољне политике ка другој обали Атлантика.
Везе између француског ДГСЕ и америчке ЦИА додатно су испреплетане након 11. септембра, када је на захтев Џорџа Буша основан орган за сарадњу западних служби у борби против тероризма, Савезничка база (по аналогији са називом „Ал Каида“, што значи „База“). Обавештајне активности координиране су из центра у Паризу који је финансирао Вашингтон, а на његовом челу је био генерал француске обавештајне службе. Тако је омогућена стална размена информација између обавештајаца из ДГСЕ, америчке ЦИА, немачке БНД, британског МИ5 и МИ6 и представника канадске и аустралијске обавештајне службе.
Циљ је био Бин Ладен, а испоставило се да су Американци наставили да шпијунирају европске савезнике и њихове привредне интересе, предузећа попут Ер бус-а и других европских индустријских дзинова.
Асанж је шпијунирање НСА назвао прљавом игром САД са циљем да се француска предузећа избаце са светског тржишта.
Да ли ће се нешто променити у односима Француске и САД након најновијих открића? Неће, као што се ништа није променило у односима Берлина и Вашингтона.
Истог дана када је избио скандал, из Париза је у САД отишла делегација на наставак преговора о Трансатлантском споразуму о слободној трговини, који ће, уколико буде потписан, широм отворити врата америчким мултинационалним компанијама на европском тржишту.
