На основу изотопа никл-63, Рударско-хемијски комбинат (предузеће у саставу државне корпорације „Росатом“) производиће батерију са роком трајања око 50 година, каже руководилац катедре за техничку физику Томског политехничког универзитета Игор Шаманин.
Рок трајања већине техничких уређаја је знатно мањи, тако да се може рећи да је батерија „вечна“, каже стручњак.
Основна предност нуклеарних батерија у односу на „традиционалне“ је мала тежина и величина, што, између осталог, смањује трошкове производње.
„Овакви извори напајања су неопходни за космичке сателите. Тренутно их напајају гломазне соларне батерије, али оне нису довољно поуздане и немају систем заштите од, рецимо, кише метеорита. Осим тога, опремљен нуклеарном батеријом сателит ће функционисати без обзира на то да ли је у сенци или није“, каже Шаманин.
Нуклеарна батерија може се користити у медицини (за пејсмејкере и очне импланте), привреди (за сензоре температуре и притиска), наменској индустрији (у системима за праћење физичког стања војника и у уређајима за прислушкивање), телекомуникацијама (за систем напајања преносних уређаја).
Нуклеарна батерија је еколошки безбедна, чак и када је оштећена.
Према неким проценама, 2020. године у свету ће се користити 18 милијарди сензора за које је потребно аутономно напајање са ниском потрошњом електричне енергије.
