Уобичајена је пракса да регионалне и локалне власти у пограничним подручјима сарађују у циљу подстицања развоја економије, предузетништва, смањења постојећих разлика и свеобухватног унапређења односа у сфери културе, науке, образовања, туризма, заштите човекове средине, али и борбе против организованог криминала и ефикаснијег обезбеђивања граница.
Прекогранична сарадња је и једна од важних области евроинтеграционих процеса и зато је ЕУ помаже кроз различите пројекте у оквиру мултилатералних програма, попут ИПА програма. Србија има развијене програме прекограничне сарадње са Мађарском, Бугарском, Румунијом, Босном и Херцеговином, па и Црном Гором.
У том контексту, рекло би се, треба посматрати и идеју о тешњем повезивању више општина на граници између Србије и Црне Горе. Према заговорницима тог пројекта, погранична регија би обухватала српске општине Нови Пазар, Тутин, Нову Варош, Прибој, Сјеницу и Пријепоље са српске стране, и Рожаје, Пљевља, Бијело Поље, Беране и Плав са црногорске.
Прекогранична регија би, кажу, донела погодности кроз заједничке пројекте у домену пољопривреде, коришћења енергетских обновљивих извора, заштите човекове средине, водопривреде, туризма и других. Али неки у тој идеји виде само увертиру у нови круг политизације санџачког питања.
Да ли увезивање економски заосталих делова Србије и Црне Горе носи политичке импликације и како и где може да се заврши?
Економија у првом плану
Један од иницијатора петиције Заим Челебић каже да ће послати званичан позив владама Србије и Црне Горе за формирање те регије.
Он тврди да би прекогранична регија Санџак допринела стварању повољног пословног амбијента, кроз мешовите индустријске зоне и заједничке пројекте који би аплицирали према фондовима ЕУ, која прекограничну сарадњу поставља као примарни задатак за све чланице и кандидате.
Челебић у писаној изјави за Спутњик каже да је циљ оснивања регије управо деполитизација санџачког питања.
„Овим пројектом су сви на добитку, сви осим оних, у свим народима, који још увек живе од приче о немогућности коегзистенције. Они би оснивањем регије остали без онога што их одржава, без тензија“, оцењује Челебић.
Невладин сектор у Новом Пазару поздравља идеју о сарадњи двеју држава.
Међутим, Сеад Биберовић из организације „Урбан-ин“ сматра да се у Србији многе ствари беспотребно политизују и да ће ова тема сигурно имати такву будућност.
„Оно што је спорно у оваквим иницијативама јесте што су врло опасне за политизацију. Врло су погодне за политизацију. ’Политичка елита‘ може то да искористи, уколико није добронамерна. Биће покушаја, сигуран сам, јер многи политичари, што би рекао наш народ, кољу вола за кило меса, гледају свакодневне, чак и добре иницијативе, да искористе у своје дневнополитичке сврхе и ситношићарџијско бављење политиком“, објашњава Биберовић.
Функционер опозиционе коалиције „Демократски фронт“ из Црне Горе Небојша Медојевић, пре две године се, заједно са муфтијом санџачким Муамером Зукорлићем, заложио за прекограничну сарадњу.
Вечна балканска прича
Медојевић сматра да формирањем нове нације која измишља црногорски језик и супротставља се српском народу нису незадовољни само Срби и Црногорци, већ и Бошњаци. Он, међутим, упозорава да ће идеју о прекограничној сарадњи сада свако тумачити на свој начин, јер је од сукоба у Украјини читав Балкан поново постао отворено безбедносно и геостратешко поље.
„Интерпретација те идеје сада се ставља у контекст односа Русије и Америке. Видите како се компликују ствари на Балкану — одједном резолуција о Сребреници, масакр у Куманову. Балкан је избушен деловањем страних обавештајних служби, посебно западних. Њиме влада конфедерација организованог криминала настала на ратовима деведесетих. Они се лако могу искористити од стране обавештајних структура споља да испровоцирају инциденте који ће бити у корист спољнополитичких приоритета других држава“, упозорава Медојевић.
Он, ипак, верује да је прекогранична сарадња добра ствар и тврди да је од почетка године чак шест хиљада Бошњака напустило црногорски део Санџака у потрази за хлебом на северу Европе.
Са њим се слаже и потпредседник Општине Пријепоље Добро Лазаревић.
Лазаревић за Спутњик каже да тај град има двоструко веће економске проблеме од остатка Србије и да би сарадња донела бољитак. Али, није сигуран како би грађани Пријепоља реаговали.
„Политички тренутак је врло деликатан, у току је решавање поблематике око Бриселског споразума, рат на Блиском истоку, ситуација у Украјини, притисак на Србију у вези са односима са Русијом. Јасно је шта се саопштава нашој Влади дипломатским каналима. Мислим да је тренутак врло незгодан и да би са тим требало сачекати“, закључује Лазаревић за Спутњик.
Јавност у Србији је последњих деценија сита сценарија којима се на мала врата нуде решења наизглед препуна добре воље. И у жариштима новијег датума, попут недавних у суседној Македонији, многи виде показну вежбу за мале, непослушне народе. Зато су исти ти народи толико неповерљиви.
Пример прекограничне сарадње Србије и Црне Горе (извор www.regionalnirazvoj.gov.rs)
ИПА Програм прекограничне сарадње Србија — Црна Гора 2007-2013.
Територије обухваћене програмом
Окрузи у Србији: Рашки и Златиборски округ.
Општине у Црној Гори: Пљевља, Бијело Поље, Беране, Рожаје, Плав, Андријевица, Колашин, Мојковац, Жабљак, Плужине, Шавник и Никшић, док суседне области, у складу са чланом 97. Уредбе о спровођењу ИПА, обухватају Подгорицу, Даниловград и Цетиње.
Управљање програмом: Транзиционо управљање, према коме обе земље управљају програмом према моделу централизованог управљања. Седиште Заједничког техничког секретаријата је у Пријепољу у Србији, а информативни центар/канцеларија за пружање информација организацијама са територије Републике Црне Горе у Бијелом Пољу.
