Асанж је нагласио да се ситуација са прислушкивањем француских лидера разликује од шпијунирања Ангеле Меркел, пошто је у случају Париза постоје документовани докази делатности НСА.
„Утврђено је да је госпођа Меркел десет година била на списку лица које треба шпијунирати. Међутим, нема јасних доказа да су је заиста и прислушкивали. У случају Француске је све јасно — постоје чињенице које потврђују пресретање разговора. Настаје ситуација у којој Влада Француске може иницирати судски процес“, рекао је Асанж.
Оснивач Викиликса је додао да се програм праћења не може оправдати изјавама о борби против тероризма.
„Ово нема никакве везе са тероризмом. Чак ни са потребом да се сазна продају ли Французи оружје Русији или томе слично. Ради се о шпијунажи која тешко може нечим да се оправда. Само тиме да су Сједињене Америчке Државе могле да повећају своју конкурентност према Француској“, изјавио је он.
