Браво девојке! Браво шампионке! Србија поново има кога да слави. „Балкон“ ће се опет трести, овога пута због српских лавица!
У сјајној, неизвесној борби до самог краја, српске хероине су показала само оно што су имале. А имале су огромну храброст, истрајност, велико стрпљење и највеће срце! Лавље срце и спортску дрскост. Имале су и Марину Маљковић која је веровала да може… Није знала колико може, али је знала да има тим за велика дела. Тим који може да уради нешто за памћење. И урадио је! Оно што нико није очекивао. Оно што нико није смео гласно да каже, а сви су се потајно надали. Попео се на кров Европе. На највишу степеницу победничког постоља.
Славиле су наше девојке сваку победу као финалну. Радовале су се сваком кошу, свакој доброј акцији, свакој украденој лопти… Скакале „до неба“ после победа над Турском у четвртфиналу, плакале од среће и узбуђења после меча са Белорусијом у полуфиналу. То другарство, тимски дух, огромно залагање им је омогућило да и вечерас славе. Да носе око врата златну медаљу. Да високо подигну пехар првака Старог континента. И да још једном, најгласније до сада, отпевају химну „Боже правде“. Овога пута на највишој степеници победничког постоља.
Уписале су наше краљице своја имена златним словима у историју кошарке. И српске и европске. А свим људима у Србији пружиле још један разлог да се осете поносним, срећним, да се радују и славе. Памтиће се Видовдан и по златним кошаркашицама. Овим фантастичним успехом, Србија је обезбедила и директан пласман на Олимпијске игре у Рију!
Свака част, девојке! И хвала, велико хвала за овај предиван осећај и најсјајније одличје.