„Након окончања хладног рата, Немачка и сви савезници из НАТО-а предузели су велике напоре да увуку Русију у стратешко партнерство. Отворене су границе, повећала се трговинска размена, Г7 је постала Г8, Русија је ушла у СТО, био је створен савет Русија—НАТО. Ми смо заиста покушавали да успоставимо сарадњу са Русијом, с тим што је она требала да буде заснована на минималном узајамном уважавању. Ширење НАТО није представљао увредљив испад са наше стране. Одлуке о ступању у НАТО доносиле су саме независне демократске земље. Управо народи Пољске, Литваније, Летоније и Естоније су хтели да ступе у НАТО. Ми нисмо могли да их одбијемо, само зато што се налазе у региону који Русија сматра својом сфером утицаја“, рекао је Столтенберг.
„Само ако будемо јединствени и јаки можемо сарађивати са Русијом и развијати конструктивне радне односе. Ми треба да останемо јаки и у исто време отворени за дијалог са Русијом“, додао је он.
Генерални секретар Алијансе изразио је жаљење што европске земље-чланице, укључујући Немачку, не журе да повећавају војне буџете, што је у заједничком интересу.
„Ради се о солидарности и правичности расподеле заједничког бремена расхода. САД троше 4 одсто БДП-а на одбрану, а земље Европе — око 1 одсто. То је неправедна расподела терета“, изјавио је Столтенберг.
