О Дунаву је спевано много песама, али о свој лепоти ова река увек је говорила више од свих стихова. Они који је познају кажу да је најлепша у сутон, када је, како кажу, „не дирају људи“. Помало дивљи а у исто време питом, Дунав је најлепши у пределу Ђердапске клисуре, друге по величини клисуре на свету. У Србији, на обалама Дунава, великог европског коридора чији се дан обележава 29. јуна, све је већи број туриста из иностранства који откривају природне и историјске лепоте ове реке.
У име промоције домаћег туризма „Моја Србија“, министра туризма и трговине Расим Љајић и директор Туристичке организације Србије Гордана Пламенац, обишли су Ђердапску клисуру у намери да прикажу домаћим и страним туристима све лепоте Дунава. Љајић је овом приликом промовисао и ваучере за све оне који реше да летују у Србији. У то име Љајић је рекао да за учешће у програму подршке домаћем туризму пријавило се више 90 хотела и других угоститељских објеката.
„До данас се за програм који омогућава да домаћи туристи уз ваучере од 5.000 динара остваре попуст при летовању, пријавило више од 90 хотела и других угоститељских објеката“, рекао је Љајић током крстарења Ђердапском клисуром, поводом Међународног дана Дунава.
Министар туризма Србије напоменуо је да се највише пријавило угоститеља из централе Србије, а најмање из Војводине, и додао да је држава обезбедила новац за субвенционисано летовање уз ваучере од по 5.000 динара за 100.000 грађана.
Директорка Туристичке организације Србије Гордана Пламенац рекла је да је Дунавом у Србији прошле године крстарило 60.000 туриста, али да су потенцијали много већи, за шта је потребно унапредити инфраструктуру.
„Током промоције летовања у Србији туристички караван проћи кроз десет градова“, истакла је она.
Највећа речна клисура Европе, Ђердап, миленијумима магично привлачи људе из свих крајева света. Чудесни пејзажи у неку руку су и сведоци настајања прве цивилизације у Европи. Ђердапска клисура је настала у прастаро доба када се због велике геолошке катаклизме тај део Карпатског масива расцепио и размакао. Кроз овај расцеп истекло је Панонско море у Црно море.
На изласку из Ђердапске клисуре Дунав се нагло шири. Када је водостај низак стене штрче из воде, па је утисак да се лако скачући са једне на другу може прећи до Румуније. Ђердапску клисуру зову и „Гвоздена врата“, а састоји из више делова; Горња клисура, Госпођин вир, Велики и Мали казан и Сипска клисура, који су међусобно раздвојени теснацима.
У Господином виру је Дунав најдубљи 82 метра, што је и једна од највећих речних дубина у свету. Али најлепши призори су у Казану. Стене се уздижу ка небу и до 300 метара изнад воде, а Дунав мења своју ширину, тако да његово корито овде има облик посуде налик казану, по чему је овај део и добио име.
Богата историја поткрепљена је културно-историјским споменицима попут Лепенског вира, римског пута, тврђава… Дунав пролази кроз 14 земаља, које су потписнице Конвенције о сарадњи и заштити. Дужина Дунава од Шварцвалда до Црног мора је 2.888 километара. Повезује 100 милиона људи, а Дан Дунава у Европи први пут је обележен 29. јуна 2004. године.
