Оливија Нели, Францускиња која живи у грчкој престоници, каже за Спутњик да, упркос ванредној ситуацији која је настала након што су затворене банке, нема панике.
„Људи немају више шта да изгубе, већ пет година траје криза. Не знају шта ће да се догоди али кажу — ајмо, па ћемо да видимо. Немају избора. Они који имају шта да изгубе су против референдума и гласаће за мере које предлаже ’Тројка‘“, каже Нели.
Грчка новинарка Васо Поликронопулу објашњава за Спутњик зашто ће на референдуму гласати против мера „Тројке“.
„Не можемо да прихватимо ове мере, није у питању програм штедње, већ мере које су предложили, нарочито оне које се тичу туризма. То је једина грана у којој има посла, у земљи која има милион незапослених. Наши европски партнери од нас траже да подигнемо ПДВ на 23 одсто, када наши конкуренти имају 10 одсто. Они заправо траже да извршимо економско самоубиство и то у сред туристичке сезоне“, каже она.
У Грчој је ПДВ за хотеле 6,5 одсто, за ресторане и транспорт 13 одсто, слично као у Француској, Италији и Шпанији, земљама које су јој директни конкуренти унутар Европске уније.
За Поликронопулу реч је о политичком притиску на левичарску владу.
„То је политичка игра, јасно је да не воле нашу владу. То није унија. Мишљење најјачих партнера важи више од оних слабијих. Не би се понашали исто да је нека друга влада у питању, ово раде зато што је на власти левичарска влада. Желе да пошаљу јасну поруку Шпанији, Подемосу, да за њих то није прихватљиво“, сматра она.
Неке земље попут Белгије и Француске имају више разумевања за позицију Грчке, али „није на њима да одлуче“.
„Ово је унија коју предводи Немачка. Немам ништа против Немачке, али је јасно ко сада одлучује, чија је последња, а то чак није ни Ангела Меркел, већ Шојбле“, каже грчка новинарка.
Волфганг Шојбле је немачки министар финансија који је за Грке симбол економске политике „штедње“ која је доживеле неуспех. Грчка је у програм ушла са дугом од 120 одсто бруто националног производа, а сада је у дугу 180 одсто. Грчке плате су у међувремену мање 25 одсто.
Поликронопулу каже да Сириза упркос кризи има подршку.
„Ова влада је, у свести многих Грка, бар чврсто заузела став и заузела се за грчки народ. Претходне владе то нису учиниле, нису чак ни покушале. Нису најгоре мере, већ потчињеност.“
Оливија Нели дели овај утисак:
„Још увек је присутна енергија коју је Сириза пробудила. Грци желе да буду слободни, не колонијализовани. То је реч која се често понавља. Снажан је осећај понижења, да представници европских институција понижавају Грке.“
За Леонидаса Курмадаса, преводиоца из Атине, важно је да се до одлуке дође демократским путем.
„Економска ситуација је много тешка и биће још тежа. Али за мене је то питање демократије, ако не можемо да гласамо за своју владу, ако је све диктат из иностранства, не знам колико то може да траје. Ако се одвојимо од евра, економска ситуација ће бити гора, али имаћемо контролу над државом. Доказано је да нам програм штедње није помогао — како онда могу да гласам за нешто што није решење за наш проблем“, сматра Курмадас.
Упркос оштром противљењу мерама штедње које им намеће „Тројка“, већина Грка је за останак у Европској унији.
„Ми не желимо да изађемо из Европске уније, али не желимо овакву Европу, у којој сви чланови нису третирани на исти начин“, каже Поликронопулу.
Референдум у Грчкој ће показати у ком правцу ће кренути грчки народ. Немачка канцеларка Ангела Меркел је поручила да би, уколико пропадне евро, пропала и Европа.
