„Правна одлука о признавању независности балтичких република је штетна, јер ју је донело неуставно тело“, прокоментарисао је саговорник агенције посланички захтев главном надзорном органу.
Према његовом мишљењу, одговор на то обраћање „биће исти као захтев за Крим“. Извор агенције је подсетио да је Главно тужилаштво Русије већ признало незаконитом одлуку о предаји Крима 1954. године из састава Русије у састав Украјине, али да по његовом мишљењу ова одлука нема реалне законске последице.
„Главно тужилаштво Русије је само констатовало чињеницу да се предаја Крима Украјини у време Никите Хрушчова десила противуставним путем, јер је одговарајућа одлука донесена не-опуномоћеним органима власти“, појаснио је саговорник агенције.
По његовим речима, „у садашњим условима и стварности нема таквог органа власти који би могли да суспендују ову одлуку.
„Мада потребе за тим више нема. Крим се опет налази у саставу Русије и питање је прешло у политичку раван“, нагласио је извор.
„Ипак, он сматра да одговор Главног тужилаштва на овај захтев треба да буде ’уравнотежен‘. Признање незаконитим овакве или друге судбоносне одлуке може отићи сувише далеко — и до проблема легитимности стварања СССР-а и других држава“, навео је извор.
Зато, сматра он, приликом доношења сличних одлука на захтев посланика „треба узимати у обзир не само правни, већ и политички аспект покренутих питања“.
