„Грци ће можда добити прилику да сами одлучују о својој будућности која можда неће бити тако просперитетна као прошлост, али много више обећава од садашњег бескрупулозног мучења“, каже професор на Универзитету Колумбија.
За њега је суштина кризе са грчким дугом у моћи и демократији, а не у новцу и економији.
Стиглиц упозорава да су мере које је „Тројка“ (Међународни монетарни фонд, Европска централна банка и Европска комисија) наметнула Грчкој пре пет година довеле њену економију до амбиса и да је стопа незапослености међу младима у Грчкој већа од 60 одсто.
„Запањујуће је што ’Тројка‘ одбија да прихвати било какву одговорност или да призна колико су њене прогнозе и модел лоши. Али оно што још више чуди је да европски лидери нису из овога ништа научили“, пише Стиглиц.
„Да буде јасно: од великих количина новца које су позајмљене Грчкој готово ништа није тамо отишло. Отишло је како би се платили кредитори из приватног сектора, укључујући немачке и француске банке. Грчка је добила само мрвице, али је платила велику цену како би очувала банкарски систем у земљи“, објашњава економиста.
„ММФ-у и другим ’званичним‘ кредиторима није потребан новац који траже. По уобичајеном сценарију, новац који би добили највероватније би послужио за нову позајмицу Грчкој“, пише угледни економиста.
Стиглиц сматра да се у преговорима кредитора и грчке Владе „не ради о новцу, већ о ’роковима‘ којима би Грчка била приморана да се покори, да прихвати неприхватљиво — не само мере штедње, већ и друге регресивне и казнене мере“.
Еврозона „никада није била демократски пројекат“, указује Стиглиц. „Већина њених чланица није тражила од народа одобрење да монетарни суверенитет уступи Европској централној банци. Када је то урадила Шведска, Швеђани су рекли не. Схватили су да ће порасти незапосленост ако о монетарној политици земље одлучује централна банка која се једнострано усмерила на инфлацију, да ће економија бити на удару, јер се економски модел у основи еврозоне заснива на односу моћи који не иде у прилог радницима“.
Један од највећих критичара ММФ-а и Светске банке сматра да је понашање Еврогрупе „антитеза демократији“ и да многи европски лидери желе да виде крај левичарске владе премијера Алексиса Ципраса.
„Изгледа да верују да могу да сруше грчку Владу приморавајући је да прихвати споразум који је у супротности са њеним мандатом“, примећује Стиглиц.
