ШОС и БРИКС су структуре које одговарају полицентричном виђењу међународне сцене, а престонице држава-чланица ових организација су центри глобалног управљања који могу опстајати заједно и истовремено успешно сарађивати, речено је током видео-конференције Москва-Астана Москви уз учешће низа истакнутих експерата.
Артур Сулејманов, експерт Центра геополитичких студија „Берлек-Јединство“ из Уфе, међу темама које ће се наћи на дневном реду самита ШОС навео је и питање пријема Индије и Пакистана у чланство, што је по његовом мишљењу добро, јер би се тиме повећала зона одговорности држава-чланица.
Он, међутим, додаје да овај процес неће бити једноставан, имајући у виду проблеме које ове две државе међусобно имају, али напомиње да постоји нада да ће се управо у оквиру ове организације створити услови за превазилажење несугласица на релацији Индија — Пакистан.
Један од важних циљева овог самита је и израда плана развоја организације до 2025. године. Са променама које доноси развој глобализације, јављају се и нови изазови, на које би ШОС требало благовремено да одреагује.
„У изазове који се тренутно налазе пред организацијом учесници конференције најпре сврставају јачање и напредовање ИД, али и опасност која прети од нових обојених револуција. Важно је да у оквиру ових организација усвојимо јединствен начин концептуализације ових проблема. Као следећи важан моменат на самиту обе организације биће продубљивање економских интеграција. „Локомотива интеграционих процеса несумњиво јесте економија, али се овде никако не би смело заборавити на значај социо-културних веза на чијем се јачању мора упоредо радити“, рекао је Сулејманов.
„Безбедност се лакше штити када регион економски расте“, каже Леонид Вардомскиј, управник Центра постсовјетских студија у оквиру Института економије Руске академије наука. Он је такође подсетио да безбедносни проблеми и даље стоје пред ШОС-ом, чија мисија и јесте била осигурање регионале безбедности, али и истакао да се неки од тих проблема успешно решавају.
„Земље Средње Азије вапе за трајном економском помоћи и надам се да ће овај регион за 20 или 30 година процветати у сваком погледу“, каже Вардомскиј.
Према његовим речима, за Русију је то важно не само у смислу безбедности, већ и зато што би то онда било и добро тржиште за руску робу. За „Пут свиле“ ШОС би могао бити одређено координационо тело, а од развоја овог изворно кинеског пројекта имали би користи сви које се налазе што на самом путу, што у његовој близини.
Вардомскиј истиче и да би, уз економски развој, убудуће требало радити и на концептуално-теоријској подлози ШОС-а и БРИКС-а, која би пратила раст ових организација у другим сферама.
Као још једну могућност сарадње ШОС-а са Организацијом за колективну безбедност (ОДКБ), виши научни сарадник Аналитичког центра Московског државног института Леонид Гусев види борбу против трговине наркотицима у региону.
Експерти су указали на још један потенцијални безбедносни проблем у, засад, војно-неутралном Туркменистану. Како је навео директор Пословног клуба ШОС Денис Тјурин, Туркменистан води преговоре о потенцијалном размештању америчких војних снага, односно постављању базе, на аеродрому у граду Мари. Са економске тачке гледишта, познато је, додаје Тјурин, да су америчке војне базе увек интересантна мета за терористе, али и место из чије се околине генеришу обојене револуције. Стога се тешко очекивати да би размештање америчких војних база у овом региону донело стабилност, која је предуслов за економски раст.
У том контексту, Тјурин се сложио са Гусевом да су ШОС и ОДКБ кључни фактори регионалне стабилности.
Путем видео-конференције, експерти у Москви су се повезали са шефом одељења Службе геополитике и регионалних студија Библиотеке првог председника Казахстана Данијаром Косназаровим, који је из перспективе Казахстана подвукао значај приближавања Индије и Пакистана, што би требало да доведе до јачања стабилности. Са већ поменутим ставовима да би ШОС и ОДКБ требало да сарађују и убудуће сложио се и Косназаров, наглашавајући да је питање опште ситуације у Авганистану, као и производња и продаја наркотика брига читавог региона и наравно Казахстана.
Учесници конференције су се осврнули и на дешавања у Грчкој. Иако у оквиру ШОС-а постоји тело које се бави економским питањима и има координаторску улогу, ипак не постоји заједничка финансијска структура која би могла да се бави финансирањем трећих држава, рекао је директор Пословног клуба ШОС-а Денис Тјурин, али и подсетио да је својевремено Кина помогла Исланду. Он је додао да је Грчка веома заинтересована за деловање ШОС-а.