У најновијем нацрту резолуције констатује се да је у Сребреници 8.000 људи изгубило живот, хиљаде људи расељено, као и породица и заједница уништено, те да се најстроже осуђује геноцид који је на том простору почињен.
Као и у претходном нацрту и у најновијој верзији британске резолуције осуђује се свако порицање геноцида у Сребреници, али се у овој верзији осуђују и други доказани ратни злочини и злочини против човечности почињени током сукоба у Босни и Херцеговини, који би отежавали напоре ка помирењу у Босни и Херцеговини.
Констатује се да су процене о хиљадама жена, девојчица, мушкараца и дечака на свим странама који су били жртве сексуалног насиља за време сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући и оне у Сребреници, док се у претходном, трећем нацрту говорило о хиљадама случајева сексуалног насиља, без посебног навођења пола и узраста жртава.
У тексту се констатујује да силовање и други облици сексуалног насиља могу представљати злочин против човечности или конститутивни акт у вези са геноцидом; и подсећа да силовање и други облици сексуалног насиља у оружаном сукобу представљају ратни злочини и грубо кршење Женевских конвенција и пратећег Протокола један.
У тексту се наводи и признање да је било невиних жртава на свим странама током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући оне у Сребреници и околини.
Изражавају се жаљење и солидарност са жртвама на свим странама у сукобу у Босни и Херцеговини, укључујући и оне у Сребреници, као и са њиховим породицама, и позивају надлежне власти у БиХ да обезбеде правду за жртве и дугорочну подршку преживелима, укључујући преживеле жртве сексуалног насиља.
Преносимо интегралну верзију текста:
Савет безбедности,
PP1 Поново потврђујући Повељу Уједињених нација, Општу декларацију о људским правима, и Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида (Конвенција),
PP2 Подсећајући да државе сносе примарну одговорност за заштиту цивилног становништва и да су дужне да поштују и обезбеђују људска права свих лица на својој територији у складу са својом надлежношћу, сходно релевантним правилима међународног права, и поново потврђујући примарну одговорност сваке државе појединачно да штити своје становништво од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности,
PP3 Подсећајући на примарну одговорност Савета безбедности за очување међународног мира и безбедности и изражавајући своју решеност да спречава геноцид
PP4 Подсећајући на све пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТБЈ), основаног резолуцијом 808 (1993) и накнадним резолуцијама у циљу кривичног гоњења лица одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије од 1991. године, и даље подсећајући на пресуду његовог Апелационог већа од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстића) у којој се наводи да је почињен геноцид у Сребреници 1995, и имајући у виду континуирана суђења у МКТБЈ против наводних починилаца Ратка Младића и Радована Караџића, укључујући за оптужбе за геноцид, и пресуду Међународног суда правде од 26. фебруара 2007. у којој је закључено да дела почињена у Сребреници представљају дела геноцида,
PP5 Констатујући да се ове године обележава двадесетогодишњица геноцида у Сребреници, где је 8000 људи изгубило живот, хиљаде људи расељено, као и породица и заједница уништено, и такође констатујући да је дан сећања поводом тога у Босни и Херцеговини 11. јул,
PP6 Имајући у виду да су Сребреница и њена околина проглашене безбедним подручјем, у складу са резолуцијама СБ 819 (1993) и 836 (1993); признајући сталну потребу да Савет безбедности и државе чланице даље јачају заштиту цивила у оружаним сукобима; и истичући да Уједињене нације, укључујући Савет безбедности, треба да обрате пажњу на индикације раног упозорења на потенцијални геноцид и да обезбеде брзу и ефикасну акцију ради спречавања или заустављања геноцида, у складу са Повељом Уједињених нација,
PP7 Признајући да је било невиних жртава на свим странама током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући у Сребреници и околини,
PP8 Истичући значајну улогу коју у спречавању геноцида имају специјални саветници генералног секретара за спречавање геноцида и одговорност за заштиту (специјални саветници), чија функција подразумева и да буду механизам за рано упозоравање како би спречили потенцијалне ситуације чији исход могу бити геноцид, злочини против човечности, ратни злочини и етничко чишћење, и високи комесар УН за људска права; и констатујући улогу коју редовни брифинзи о кршењу људских права и међународног хуманитарног права, као и говору мржње и њеном подстицању имају у раном препознавању потенцијалног геноцида,
PP9 Поздрављајући нови Оквир Анализе који је сачинила Канцеларија специјалних саветника као једно од оруђа за процену ризика геноцида у свакој ситуацији, и подстичући државе чланице и регионалне и подрегионалне организације да користе релевантне оквире, када је то потребно, као смернице у њиховом раду на превенцији,
PP10 Надаље подсећајући на обавезу свих држава чланица да испуне своје обавезе у циљу окончања некажњавања и да истраже и кривично гоне оне који су одговорни за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и друга озбиљна кршења међународног хуманитарног права и констатујући да је борба против некажњавања за најтеже злочине од међународног интереса који су почињени над цивилима ојачана радом на кривичном гоњењу ових злочина од стране Међународног кривичног суда, у складу са принципом комплементарности са домаћим надлежностима у кривичним стварима како се наводи у Римском статуту, ad hoc и мешовитим трибуналима и специјализованим већима у домаћим судовима,
PP11 Констатујући да је кривично гоњење лица одговорних за геноцид и друге међународне злочине пред МКТБЈ и домаћим правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине, и даље кључно за процес националног помирења и поновног успостављања и очувања мира у Босни и Херцеговини, и поздрављајући такође снажну регионалну сарадњу између домаћих тужилаштава која доприноси очувању мира, правде, истине и помирењу између земаља у региону.
PP12 Констатујући да се процењује да су хиљаде жена, девојчица, мушкараца и дечака на свим странама били жртве сексуалног насиља за време сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући и у Сребреници; констатујући такође да силовање и други облици сексуалног насиља могу представљати злочин против човечности или конститутивни акт у вези са геноцидом; и подсећајући да силовање и други облици сексуалног насиља у оружаном сукобу представљају ратни злочини и грубо кршење Женевских конвенција и пратећег протокола I.
- Најстроже осуђује геноцид и сва кршења и злоупотребе људских права и сва кршења међународног хуманитарног права почињена током сукоба у Босни и Херцеговини;
2. Најстроже осуђује геноцид у Сребреници као што је утврђено пресудама МКТБЈ и Међународног суда правде;
3. Осуђује свако порицање овог геноцида или других доказаних ратних злочина и злочина против човечности почињених током сукоба у Босни и Херцеговини, које би отежавало напоре ка помирењу у Босни и Херцеговини;
4. Изражава жаљење и солидарност са жртвама на свим странама у сукобу у Босни и Херцеговини, укључујући и оне у Сребреници, као и њиховим породицама, и позива надлежне власти у Босни и Херцеговини да обезбеде правду за жртве и дугорочну подршку преживелима, укључујући преживеле жртве сексуалног насиља;
5. Потврђује још једном своју подршку Мировном споразуму закљученом у Дејтону и потписаном у Паризу 14. децембра 1995, као и Споразуму о стварању Федерације Босне и Херцеговине, потписаном у Дејтону, 10. новембра 1995. (S/1995/1021, анекс) и позива стране да се строго придржаваjу својих обавеза који произилазе из тих споразума;
6. Наглашава суштински значај помирења на основу дијалога, прихватања радњи из прошлости од свих страна у сукобу и посвећености правди и подршци жртвама, као основу за јачање безбедности, стабилности и просперитета, како у Босни и Херцеговини тако и у ширем региону; и у том циљу поздравља недавни споразум Парламента и политичких лидера Босне и Херцеговине у вези са амбициозним програмом реформи, који укључује посвећеност мерама за убрзање процеса помирења, и позива све грађане Босне и Херцеговине да унапређују мир, правду, толеранцију и помирење;
7. [ПРЕМЕШТЕНО] Поздрављајући рад Међународне комисије за нестала лица и њену помоћ владама Босне и Херцеговине, као и ширем региону, у проналажењу и идентификацији посмртних остатака жртава на свим странама, који је суштински допринео довођењу починилаца пред лице правде,
8. Наглашавајући важну улогу коју жене и цивилно друштво, укључујући организације жена и лидере званичних и незваничних заједница, могу да имају у посредовању и доношењу пост-конфликтног решења; поново истичући континуирану потребу да се постигне више успеха у спречавању сукоба већим учешћем жена у свим фазама посредовања и пост-конфликтног решавања и посвећивањем веће пажње питањима родне равноправности у свим дискусијама релевантним за спречавање сукоба,
9. Позива државе да спречавају и сузбијају геноцид и друге тешке злочине у складу са међународним правом, поново потврђује ставове 138 и 139 Завршног документа Светског самита из 2005. године (А/RЕS/60/1) о одговорности за заштиту становништва од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности;
10. Позива оне државе које још увек нису ратификовале Конвенцију нити јој приступиле да то учиниле по хитном поступку и да, по потреби, донесу националне законе и прописе како би испуниле своје обавезе у складу са том Конвенцијом;
11. Поздравља напоре да се поведе истрага и кривично гоне сви оптужени за озбиљна кршења међународног хуманитарног права за време сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући геноцид у Сребреници, позива све државе да сарађују са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале и националне правосудне системе, укључујући Суд Босне и Херцеговине, и захтева да МКТЈ што експедитивније оконча свој рад, што би представљало виталан допринос унапређењу мира, правде, истине и помирења;
12. Позива државе чланице да израде образовне програме на основу којих ће будуће генерације извлачити поуке у вези са геноцидом, ратним злочинима, етничким чишћењем и злочинима против човечности из прошлости, како би се спречило њихово евентуално понављање;
13. Подстиче државе чланице да одреде националне контакт особе које би се бавиле заштитом свог становништва од свирепости путем ефикасне превенције и реаговања и које би могле да се редовно састају и координирају кораке у циљу размене најбоље праксе у вези са брзим реаговањем и спречавањем свирепости, са другим државама чланицама и релевантним регионалним и субрегионалним механизмима за спречавање и реаговање на масовна зверства, специјалним саветницима и другим релевантним телима Уједињених нација, и с тим у вези признаје одговорност глобалне мреже националних контакт особа у погледу заштите;
14. Поново потврђује значај поука које треба извући из неуспеха Уједињених нација у спречавању геноцида у Сребреници, као што је изложено у извештају генералног секретара у вези са Резолуцијом Генералне скупштине 53/35 (А/54/549), као и позив из овог извештаја упућен међународној заједници да се максимално заложи како се не би дозволило да се такве страхоте поново догоде и одлучује да треба брзо и ефикасно деловати како би се спречило понављање такве трагедије и у том циљу користи сва одговарајућа расположива средства, у складу са Повељом Уједињених нација;
15. Признаје да озбиљна кршења или злоупотребе међународних људских права или озбиљна кршења међународног хуманитарног права, укључујући она која подразумевају сексуално насиље и насиље на родној основи, могу бити рани показатељ пута у геноцид, и с тим у вези поздравља напоре Уједињених нација усмерене ка унапређењу колективног реаговања на будуће ризике кршења и злоупотребе међународних људских права и кршења међународног хуманитарног права кроз Human Rights Up Front;
16. Захтева од генералног секретара да обезбеди већу сарадњу постојећих механизама за рано упозорење у циљу спречавања геноцида и других озбиљних међународних злочина, како би се помогло у откривању, процени и реаговању на изворе тензије и тачке ризика, или откривању угроженог становништва, и подстиче генералног секретара да Савету и даље доставља информације и анализе за које сматра да би представљале допринос у том погледу.
