Хрватска је ушла у трећу годину у Европској унији као једна од три најсиромашније земље савеза, иза ње су само Бугарска и Румунија. О економском положају земље говори податак који је изнео гувернер Народне банке Борис Вујчић да Хрватска тренутно дугује Грчкој 74 и по милиона евра, док је грчки дуг према Хрватима само 130 хиљада.
Професор Филозофског факултета у Загребу Жарко Пуховски подсећа да је Хрватска ушла у ЕУ у време економске, али и кризе институција тог савеза. Хрватско друштво било је подељено, а уласком у Унију ослободило се контроле Великог брата, каже Пуховски за Спутњик.
„Напросто су се разуларили, пре свега у Вуковару, али и другим деловима земље. На видело је изашло нешто што је очито постојало испод површине, заоштравање односа међунационалних група, односно већине и мањине. Српска мањина је ту дошла у веома тешку ситуацију, а с друге стране је још више отежано стање људских права у социјалном погледу, јер ЕУ тражи промене у радном законодавству, на штету оних који су слаби, радника. То ми се дугорочно чини као највећи проблем“, каже Пуховски за Спутњик.
У Хрватској се погоршало опште стање толеранције, истиче председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац и додаје да су то на својој кожи најбоље осетили Срби, који најтеже остварују своја права. Један од вођа српске заједнице ипак жели да верује у такозване европске вредности и нада се интервенцији Европског парламента.
„Ја сам поводом иступа једне европске парламентарке из Хрватске, која је позвала на исељавање Срба из земље, писао председнику Европског парламента Мартину Шулцу, који ми је одговорио. Ми ћемо наставити комуникацију како с парламентом, тако и са комисијом, јер се то показује као неопходно“, каже Пуповац за Спутњик.
Професор Жарко Пуховски ипак сматра да не треба очекивати реакције у оваквим ситуацијама, зато што Европска унија само прича о нечему што је председник Никола Саркози пре неколико година урадио, наредивши избацивање Рома из Француске.
„Читав низ европских држава данас одбија да прихвати избеглице из кризних подручја, које је добрим делом у кризна подручја претворила својим неспретним и погрешним акцијама управо Европска унија. Према томе, то што неко у Хрватској говори против Срба је потпуно занемарљиво према ономе што се иначе у Европској унији догађа“, закључује Пуховски.
За две године чланства, Хрватска није успела да привуче велике европске инвеститоре. Бројне административне препреке и даље стоје пред европским капиталом, плате јесу повећане, али у просеку за 200 куна, што је приближно 3.000 динара. Процењује се да је у последње две године из Хрватске отишло чак 50 хиљада младих.
