Резолуција о Сребреници нема правни значај и у случају њеног усвајања неће проузроковати специјалне правне последице, међутим, због несразмерног оптерећења искључиво једне стране, што је у овом случају српска, она може послужити као додатни подстрек за евентуално укидање свега што је гарантовано Дејтонским споразумом, за Спутњик каже професор Правног факултета Милан Шкулић.
Поред тога, сматра Шкулић, она би свакако могла да има политичко дејство, поготову унутар БиХ, и индиректно може утицати на нека резоновања у правном смислу, односно, да се захтева увођење неких облика казни за негирање правних квалификација које се користе у тој резолуцији, а тичу се злочина у Сребреници.
Упркос томе што резолуција не би имала правни значај, она би свакако могла да утиче и на процес помирења између земаља које су биле захваћене крвавим грађанским ратом, додаје он.
„У предлогу резолуције очигледно постоји несразмера везана за цео контекст грађанског рата, где се неравномерно оптерећује само једна, односно српска страна, а врло мало указује на злочине других страна, што није добро за процес помирења који би требало да што пре доживи свој бољи епилог“, закључује Шкулић.
Научни сарадник на Институту за славистику Руске академије наука Георгиј Енгелгард сматра да је циљ резолуције да се створе додатни услови за укидање Републике Српске. Тај документ, за Спутњик каже Енгелгард, требало би да потврди тезу да је РС „геноцидна творевина“.
Он истиче да Енглеска овом резолуцијом жели да врати сукобљене стране 20 година унатраг, а да притом једна страна ужива страну подршку, док је друга под великим притиском. „То може да изазове напетост у БиХ, и управо због тога су резолуције попут британске доста опасне“, закључује он.
Са друге стране, научни сарадник на Институту за Европу РАН Павел Кандељ за Спутњик каже да Резолуција о Сребреници неће имати директне последице по Србију и РС. Он сматра да је тај документ пре свега инструмент моралног и политичког притиска на те земље, имајући у виду да се Сребреница догодила пре 20 година и не постоји разлог за поновно покретање те теме.
„Србија не негира да је у Сребреници почињен ратни злочин, али се противи појму ’геноцид‘. Поред тога, чињенице показују да геноцида није било, самим тим би било неправедно да се Срби оптужују за њега“, закључује Кандељ.
О том питању огласио се и премијер Србије Александар Вучић, који је рекао да ће британска резолуција о Сребреници утицати на Србију и регион без обзира на исход гласања у Савету безбедности УН, али да ће сваки покушај урушавања Републике Српске наићи на отпор Србије.
Премијер је нагласио да ако резолуција не буде изгласана, то би била добра вест за Србију и регион, али ако буде изгласана то ће бити тешка вест и власт ће наставити да се бори да, како је рекао, изгради још мостова и фабрика како би економски ојачала земљу и на тај начин у потпуности победила. Србија је, према његовим речима, мала земља и нема права да очекује нешто од великих сила, већ само од себе, своје владе и народа.
