Резолуција је пооштрена у односу на претходну верзију у делу који се односи на негирање, па је Велика Британија упозорила одређене стране да не покушавају да негирају, како каже, овај геноцид који је почињен у Сребреници.
У резолуцији се више не помињу имена Радована Караџића и Ратка Младића као потенцијално одговорних за ратне злочине у Сребреници, јер је судски процес против њих у току.
Савет безбедности УН би на сутрашњој седници требало да разматра британски предлог резолуције о Сребреници и да гласа по том нацрту.
Да ли ће нека од чланица СБ УН уложити вето, за сада није познато.
Премијер Србије Александар Вучић оценио је да је претходни предлог британске резолуције, супротно аргументима те земље да циља на помирење, само продубио разлике и пробудио тешке емоције у региону.
Поред Британије, свој предлог, као противтежу, изнела је и Русија, након чега је британски нацрт претрпео више измена и укључио и неке елементе руског предлога, али је за Србију документ остао — неприхватљив.
Председник Владе Србије указао је да ће бити добро ако СБ не изгласа резолуцију, а ако то ипак учини — да је "добро што ћемо знати да Република Српска увек и једино може да се ослони на Србију и да и ми имамо много пријатеља, али да у тешким ситуацијама можемо само на себе да рачунамо, на свој народ и ни на кога више".
Преносимо интегрално текст нацрта резолуције на српском и енглеском језику.
Савет безбедности,
Поново потврђујући Повељу УН, Универзалну декларацију о људским правима, и Конвенцију о превенцији и кажњавању злочина геноцида (Конвенција),
Подсећајући да државе сносе примарну одговорност заштиту цивилног становништва и да су дужне да поштују и обезбеде људска права свих појединаца на њиховој територији и у складу са својом надлежношћу, сходно релевентним правилима медјународног права, и поново потврђујући примарну одговорност сваке појединачне државе да заштити своје становништво од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења, и злочина против човечности,
Подсећајући на примарну одговорност Савета безбедности за одржавање међународног мира и безбедности и изражавајући своју решеност да спречава геноцид,
Подсећајући на све пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ICTY), установљеног резолуцијом 808 (1993) и наредним резолуцијама у циљу процесуирања особа одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије од 1991. године, и даље подсећајући на пресуду његовог Жалбеног већа од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстића), у којој стоји да је у Сребреници 1995. године почињен геноцид, као и пресуду Међународног суда правде (ICJ) од 26. фебруара 2007. у којој се закључује да су дела почињена у Сребреници била акт геноцида,
Констатујући да се ове године обележава двадесета годишњица геноцида у Сребреници, у којем је изгубљено преко 8,000 живота, хиљаде људи расељено, а породице и заједнице разорене;
Имајући у виду да су Сребреница и околина проглашени за безбедно подручје у складу са резолуцијама СБ 819 (1993) и 836 (1993); признајући сталну потребу Савета безбедности и држава чланица да даље јачају заштиту цивила у оружаним сукобима; и истичући да Уједињене нације, укључујући и Савет безбедности, требало да обрате пажњу на индикације раног упозорења на потенцијалнои геноцид и обезбеде брзу и ефикасну акцију ради спречавања или окончања геноцида, у складу са Повељом УН,
Признајући да је на свим странама током сукоба у Босни и Херцеговини било невиних жртава, укључујући Сребреницу и њену околину,
Наглашавајући да важну улогу у превенцији геноцида имају специјални саветници генералног секретара за превенцију геноцида и одговорност за заштиту (специјални саветници), у чије функције улази да делују као механизам за рано упозоравање на спречавању потенцијалних ситуација које би могле имати за резултат геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и етничко чишћење, као и високог комесара УН за људска права, и признајући улогу коју, као допринос раној свести о потенцијалном геноциду, играју редовни брифинзи о кршењима људских права и међународног хуманитарног права, као и о говору мржње и подстицању на мржњу,
Поздрављајући нову Оквирну анализу коју је сачинила Канцеларија специјалних саветника, као једно од средстава за процену ризика геноцида у било којој ситуацији, и подстичући државе чланице и регионалне и подрегионалне организације да користе релевантне оквире као смерницу у свом раду на превенцији,
Даље подсећајући на одговорност свих држава чланица за поштовање њихових обавеза да окончају некажњивост и истраже и кривично гоне одговорне за геноцид, злочине против човечности или друга озбиљна кршења међународног хуманитарног права и истичући да је борба против некажњивости за веома озбиљне злочине од међународног значаја, почињене над цивилима, појачана захваљујући раду Међународног кривичног суда на кривичном гоњењу тих злочина у складу са принципом комплементарности националне кривичне јурисдикције онако како је утврђено Римским статутом, ад хок мешовитим трибуналима и специјалзованим одељењима у националним судовима,
Констатујући да кривично гоњење особа одговорних за геноцид и друге међународне злочине у Међународном кривичом суду за бившу Југославију и у националним правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине остаје кључно за процес националног помирења и обнову и очување мира у Босни и Херцеговини, и даље поздрављајући снажну регионалну сарадњу међу националним тужилаштвима као инструмент за учвршћење мира, правде, истине и помирења међу земљама у региону,
Констатујући да се процењује да је у сукобу у Босни и Херцеговини, укључујући Сребреницу, било на хиљаде случајева сексуалног насиља са жртвама на свим странама;
констатујући даље да силовање и други облици сексуалног насиља могу представљати злочин против човечности или чин који је саставни део геноцида; и подсећајући да су силовање и други облици сексуалног насиља у оружаним сукобима ратни злочини и да представљају тешка кршења Женевских конвенција и Додатног протокола уз њега,
1.Најоштрије осуђује геноцид и сва кршења и злоупотребе људских права и сва кршења међународног хуманитарног права;
2.Најоштрије осуђује злочин геноцида у Сребреници онако како је утврђено пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Међународног суда правде и све друге доказане ратне злочине и злочине против човечности почињене током сукоба у Босни и Херцеговини;
3.Слаже се да је прихватање трагичних догађаја у Сребреници као геноцида предуслов за помирење, позива политичке лидере на свим странама да признају и прихвате чињеницу доказаних злочина као што су утврдили судови, и у том контексту осуђује порицање овог геноцида као ометање напора ка помирењу, а признаје такође да је континуирано порицање дубоко болно за жртве;
4.Изражава саосећање и солидарност са жртвама на свим странама сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући оне у Сребреници, и са њиховим породицама, и позива одговорне власти у Босни и Херцеговини да обезбеде правду за жртве и дугорочну подршку преживелима, укључујући оне који су преживели сексуално насиље;
5.Поново потврђује подршку Мировном споразуму договореном у Дејтону а потписаном у Паризу 14. децембра 1995, као и Споразуму о стварању Федерације Босне и Херцеговине који је потписан у Дејтону 10. новембра 1995 (С/1995/1021, анекс) и позива стране да стриктно поштују своје обавезе према овим Споразумима;
6. Наглашава фундаментални значај помирења заснованог на дијалогу, прихватања ранијих акција свих страна у сукобу и опредељења за правду и подршку жртвама као основе за јачање безбедности, стабилности и просперитета у Босни и Херцеговини и у ширем региону; и у овом циљу поздравља недавни договор Парламента и политичких лидера Босне и Херцеговине о амбициозном реформском програму који обухвата опредељење за мере за убрзање процеса помирења, и охрабрује све грађане Босне И Херцеговине да заједно раде на унапређењу мира, правде, толеранције и помирења;
7. Поздравља рад Међународне комисије за нестала лица и њену помоћ владама Босне и Херцеговине и ширег региона на лоцирању и идентификовању остатака жртава на свим странама, што је дало суштински допринос привођењу починилаца правди;
8. Наглашава да жене и грађанско друштво, укључујући женске организације и формалне и неформалне лидере могу да играју значајну улогу у посредовању и постконфликтном решењу; понавља да је и даље потребно повећати успех у превенцији сукоба тиме што ће се повећати учешће жена у свим фазама посредовања и постконфликтног решења и тиме што ће се више разматрати питања везана за полну припадност у свим дискусијама које се односе на спречавање сукоба;
9. Позива све државе да спрече и да се боре против геноцида и других озбиљних злочина сходно међународном праву, поново потврђује параграфе 138 и 139 Завршног документа Светског самита 2005. (А/РЕС/60/1) о одговорности за заштиту становништва од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности;
10. Позива државе које још нису ратификовале или приступиле Конвенцији да размисле да то учине као о највишем приоритету и, где је потребно, да донесу националне законе како би испуниле своје обавезе према тој конвенцији;
11. Поздравља напоре да се истраже и кривично гоне сви оптужени за озбиљна кршења међународног хуманитарног права током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући геноцид у Сребреници, позива све државе да сарађују са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале и националним правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине и тражи да Међународни кривични суд за бившу Југославију доврши свој рад што брже могуће, што би било значајан допринос унапређењу мира, правде, истине и помирења;
12. Позива државе чланице да развију едукативне програме на основу којих ће будуће генерације извлачити поуке у вези са геноцидом, ратним злочинима, етничким чишћењем и злочинима против човечности како би се спречило њихово евентуално понављање;
13. Охрабрује државе чланице да размотре именовање националние контакт особе која би се бавила заштитом свог становништва од свирепости кроз ефикасну превенцију и реаговање и које се могу редовно састајати и координисати кораке у размени најбољих искустава у брзим одговорима у спречавању свирепости са другим земљама чланицама и релевантним регионалним подрегионалним механизмима за спречавајне и реаговање на масовна зверства, специјалним саветницима и другим релевантним телима Уједињених нација, и с тим у вези признаје одговорност глобалне мреже националних контакт особа у погледу заштите;
14. Поново потврђује значај поука које треба извући из грешака Уједињених нација у спречавању геноцида у Сребреници, као што је наведено у извештају генералног секретара у вези са резолуцијом Генералне скупштине 53/35 (А/54/549), као и позив из овог извештаја упућен међународној заједници да се уради највише могуће како не би дозволила понављање страхота, и одлучује да треба брзо и ефикасно деловати како би се спречило понављање такве трагедије и ангажује сва одговарајућа средства која су јој на располагању, у складу са Повељом Уједињених нација;
15. Признаје да озбиљна кршења или злоупотребе међународног хуманитарног права или озбиљна кршења међународног хуманитарног закона, укључујући оне које садрже сексуално или полно засновано насиље, могу бити рани показатељ пута у геноцид, и с тим у вези поздравља напоре Уједињених нација усмерене ка унапређењу колективног реаговања на будуће ризике кршења и злоупотребе међународних људских права и кршења међународног хуманитарног права кроз иницијативу Human Rights Up Front;
16. Захтева од генералног секретара да обезбеди већу сарадњу постојећих механизама за рано упозоравање у циљу спречавања геноцида и других озбиљних међународних злочина, како би се помогло у откривању, процени и реаговању на изворе тензије и тачке ризика или откривању угроженог становништва и подстиче генералног секретара да Савету и даље доставља информације и анализе за које сматра да би представљале допринос у том погледу.
Верзија на енглеском:
The Security Council,
PP1 Reaffirming the Charter of the United Nations, the Universal Declaration of Human Rights, and the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Convention),
PP2 Recalling that States bear the primary responsibility to protect civilians and that they must respect and ensure the human rights of all individuals within their territory and subject to their jurisdiction, as provided for by relevant rules of international law, and further, reaffirming the primary responsibility of each individual State to protect its populations from genocide, war crimes, ethnic cleansing, and crimes against humanity,
PP3 Recalling the primary responsibility of the Security Council for the maintenance of international peace and security and expressing its determination to prevent genocide,
PP4 Recalling all judgments of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia (ICTY), as established by resolution 808 (1993) and subsequent resolutions to prosecute persons responsible for serious violations of international humanitarian law in the territory of the former Yugoslavia since 1991, and further recalling its Appeals Chamber judgment of 19 April 2004 (The Prosecutor vs. Krstic) which held that genocide was committed at Srebrenica in 1995, and the judgment of the International Court of Justice (ICJ) of 26 February 2007 concluded that the acts committed at Srebrenica were acts of genocide,
PP5 Noting that this year marks the twentieth anniversary of the genocide at Srebrenica, in which over 8,000 lives were lost, thousands were displaced, and families and communities were devastated;
PP6 Noting that Srebrenica and its surroundings was declared as a safe area pursuant to its resolutions 819 (1993) and 836 (1993); acknowledging the enduring need for the Security Council and Member States to strengthen further the protection of civilians in armed conflict; and emphasizing that the United Nations, including the Security Council, should heed early warning indications of potential genocide and ensure prompt and effective action to prevent or end genocide, in accordance with the Charter of the United Nations,
PP7 Recognising that there were innocent victims on all sides during the conflict in Bosnia and Herzegovina, including in Srebrenica and surrounding areas,
PP8 Stressing the important role in genocide prevention of the Secretary-General's Special Advisers on the Prevention of Genocide and the Responsibility to Protect (Special Advisors), whose functions include acting as an early warning mechanism to prevent potential situations that could result in genocide, crimes against humanity, war crimes and ethnic cleansing, and the United Nations High Commissioner for Human Rights; and recognizing the role regular briefings on human rights and international humanitarian law violations as well as hate speech and incitement play in contributing to early awareness of potential genocide,
PP9 Welcoming the new Framework of Analysis developed by the Office of the Special Advisers as one of the tools to assess the risk of genocide in any situation, and encouraging Member States and regional and sub-regional organizations to use relevant frameworks, as appropriate, for guidance in their prevention work,
PP10 Further recalling the responsibility of all Member States to comply with their respective obligations to end impunity and to investigate and prosecute those responsible for genocide, crimes against humanity, war crimes or other serious violations of international humanitarian law and noting that the fight against impunity for the most serious crimes of international concern committed against civilians has been strengthened through the work on and prosecution of these crimes by the International Criminal Court, in accordance with the principle of complementarity to national criminal jurisdictions as set out in the Rome Statute, ad hoc and mixed tribunals and specialized chambers in national tribunals,
PP11 Noting that the prosecution of persons responsible for genocide and other international crimes in the ICTY and national justice systems, including the Court of Bosnia and Herzegovina, remains central to the process of national reconciliation and to the restoration and maintenance of peace in Bosnia and Herzegovina, and further welcoming the strong regional cooperation between national prosecutors' offices instrumental in fostering peace, justice, truth and reconciliation among countries in the region,
PP12 Noting that it is estimated that there were thousands of cases of sexual violence with victims on all sides during the conflict in Bosnia and Herzegovina, including at Srebrenica; further noting that rape and other forms of sexual violence can constitute a crime against humanity or a constitutive act with respect to genocide; and recalling that rape and other forms of sexual violence in armed conflict are war crimes and constitute grave breaches of the Geneva Conventions and the Additional Protocol I thereto,
1. Condemns in the strongest terms genocide and all violations and abuses of human rights and all violations of international humanitarian law;
2. Condemns in the strongest terms the crime of genocide at Srebrenica as established by judgments of the ICTY and ICJ and all other proven war crimes and crimes against humanity committed in the course of the conflict in Bosnia and Herzegovina;
3. Agrees that acceptance of the tragic events at Srebrenica as genocide is a prerequisite for reconciliation, calls upon political leaders on all sides to acknowledge and accept the fact of proven crimes as established by the courts, and in this context, condemns denial of this genocide as hindering efforts towards reconciliation, and recognises also that continued denial is deeply distressing for the victims;
4. Expresses its sympathy for and solidarity with the victims on all sides of the conflict in Bosnia and Herzegovina, including those in Srebrenica, and for their families, and calls on the responsible authorities in Bosnia and Herzegovina to provide justice to the victims and long-term support to survivors, including survivors of sexual violence;
5. Reaffirms once again its support for the Peace Agreement negotiated in Dayton and signed in Paris on 14 December 1995, as well as for the Agreement on implementing the Federation of Bosnia and Herzegovina signed in Dayton on 10 November 1995 (S/1995/1021, annex) and calls upon the parties to comply strictly with their obligations under those Agreements;
6. Underscores the fundamental importance of reconciliation based upon dialogue, acceptance of past actions by all sides in the conflict and commitment to justice and support for the victims, as a basis for strengthening security, stability and prosperity both in Bosnia and Herzegovina and in the wider region; and to this end welcomes the recent agreement by the Parliament and political leaders of Bosnia and Herzegovina to an ambitious reform agenda, which includes a commitment to measures to accelerate the reconciliation process, and encourages all citizens of Bosnia and Herzegovina to work together to promote peace, justice, tolerance, and reconciliation;
7. Welcomes the work of the International Commission on Missing Persons and its assistance to the governments of Bosnia and Herzegovina, and of the wider region, in locating and identifying the remains of victims on all sides, which has made an essential contribution to bringing perpetrators to justice;
8. Emphasizes the important role that women and civil society, including women's organizations and formal and informal community leaders, can play in mediation and post-conflict resolution; reiterating the continuing need to increase success in preventing conflict by increasing the participation of women at all stages of mediation and post-conflict resolution and by increasing the consideration of gender-related issues in all discussions pertinent to conflict prevention;
9. Calls upon States to prevent and fight against genocide, and other serious crimes under international law, reaffirms paragraphs 138 and 139 of the 2005 World Summit Outcome Document (A/RES/60/1) on the responsibility to protect populations from genocide, war crimes, ethnic cleansing and crimes against humanity;
10. Calls upon States that have not yet ratified or acceded to the Convention to consider doing so as a matter of high priority, and, where necessary, to enact national legislation in order to meet their obligations under that Convention;
11. Welcomes efforts to investigate and prosecute all those accused of serious violations of international humanitarian law during the conflict in Bosnia and Herzegovina, including the genocide at Srebrenica, calls upon all States to cooperate with the ICTY, the International Residual Mechanism for Criminal Tribunals and national justice systems, including the Court of Bosnia and Herzegovina, and requests the ICTY to complete its work as expeditiously as possible, as a vital contribution to promoting peace, justice, truth and reconciliation;
12. Urges Member States to develop educational programmes that will instil in future generations the lessons learned from past genocides, war crimes, ethnic cleansing and crimes against humanity in order to help prevent their recurrence, as appropriate;
13. Encourages Member States to consider designating national focal points to address the protection of civilians from atrocities through effective prevention and response and could meet regularly and coordinate steps to share best practices on rapid response and atrocity prevention with other Member States, and relevant regional and sub-regional mechanisms that work to prevent and respond to mass atrocities, the Special Advisors, and other relevant United Nations bodies, and acknowledges in this regard the global network of national focal points on the responsibility to protect;
14. Reaffirms the importance of the lessons to be learned from the United Nations failures in preventing the genocide at Srebrenica, as set out in the report of the Secretary-General pursuant to General Assembly resolution 53/35 (A/54/549), and the call contained in the report for the international community to do its utmost not to allow such horrors to recur, and resolves to take early and effective action to prevent the recurrence of such a tragedy and to that end to employ all appropriate means at its disposal, in accordance with the Charter of the United Nations;
15. Acknowledges that serious violations or abuses of international human rights or serious violations of international humanitarian law, including those involving sexual and gender-based violence, can be an early indication of a descent into genocide, and in this regard welcomes the United Nations' efforts to improve its collective response to future risks of violations and abuses of international human rights and violations of international humanitarian law through Human Rights Up Front;
16. Requests the Secretary-General to ensure greater collaboration between existing early warning mechanisms for genocide prevention and other serious international crimes, in order to help to detect, assess and respond to sources of tension and points of risks or identify vulnerable populations, and encourages the Secretary-General to continue to refer to the Council information and analyses which he believes could contribute in this regard.
