Следи приказ тих нацрта, у које је агенција Танјуг имала увид:
1. Групација социјал-демократа у свом тексту резолуције одаје почаст свим жртвама Сребренице, изражава искрену солидарност са њиховим породицама и истиче да се такав злочин никад не сме поновити.
Подвлачи се да "превенција и ефективна казна за геноцид и злочине против човечности морају бити међу главним приоритетима Евопске уније и међународне заједнице".
У нацрту резолуцује се такође подвлачи значај помирења за будућност региона и значај добросуседских односа за европске интеграције Босне и Херцеговине и свих земаља у окружењу, као и значај рада Међународног суда правде.
У резолуцији се наглашава и потреба да сви политички представници у Босни и Херцеговини признају прошлост, како би могли да раде заједно на бољој будућности грађана, као и значај који земље региону, представници верских заједница, цивилног друштва, медија, образовања и уметности играју у том процесу.
Предлог резолуције подстиче развој образовних и културних програма који промовишу разумевање узрока таквих злодела и подижу свест о потреби да се негује мир и промовишу људска права и међурелигијска толеранција.
Још се наводи да су регионална сарадња и европске интеграције најбољи начин да се промовише помирење и да се превазиђу мржња и поделе.
Позивају се Европски савет и Европска комисија да, "уочи годишњице геноцида, понове опредељеност ЕУ за европску перспективу Босне и Херцеговине и свих земаља западног Балкана и да доследно олакшају регионалну сарадњу и обезбеде подршку за процес придруживања.
2. Европска народна партија (ЕПП) "најснажније осуђује геноцид у Сребреници, изјављује да такви стравични злочини никада више не смеју да се догоде", подвлачи да ће учинити све што је у њеној моћи да спречи да се такви случајеви понове, те се супростављају "сваком негирању и релативизацији геноцида".
Ова групација наводи да је за време неколико дана након пада Сребренице, "више од 8.000 муслиманских мушкараца и дечака, који су потражили заштиту у тој области под контролом УНПРОФОР-а, масовно ликвидирани од стране снага босанских Срба под командом генерала Ратка Младића и паравојних јединица, укључујући нерегуларне поолицијске снаге које су ушле на босанску територију из Србије", док је скоро 30.000 жена и деце и старијих особа присилно депортовано, што овај догађај чини највећим ратним злочином у Европи од краја Другог светског рата".
ЕПП истиче, с тим у вези, да би превенција и ефективно кажњавање геноцида и злочина против човечности треба да буду један од главних приоритета ЕУ и међународне заједнице.
Народњаци подвлаче огроман значај помирења за будућност региона, као и значај рада Хашког трибунала у том правцу, те додају да је неопходно посветити већу пажњу суђењима за ратни злочин на националним нивоима.
ЕПП позива "све грађане БиХ да искористе 20-ту годишњицу масакра у Сребреници као прилику да унапреде помирење и сарадњу, који су кључни предуслови за напредак свих земаља у региону на европском путу".
Народњаци охрабрују власти у БиХ да предузму водећу улогу у одавању почасти жртвама и помоћи друштву у признању и помирењу са стравичним злочинима почињеним у и око Сребренице.
Народњаци истичу да верују да регионална сарадња и процес европске интеграције представљају најбољи начин за превазилажење мржње и подела, те понављају опредељеност ЕУ европској перспективи БиХ и свих земаља западног Балкана.
3. Парламентарна група ЕЦР, европски конзервативци у ЕП, у свом нацрту резолуције "оштро осуђује масакр у Сребреници, одаје пошту свим жртвама злочина и изражава искрено саучешће породицама жртава, од којих многи живе без коначне потврде о судбини својих очева, синова, мужева или браће".
Ова група поздравља "хапшење главних вођа масакра у Сребреници, али жали што један број починилаца још није приведен правди".
У том смислу, европски конзервативци у потпуности подржавају рад Међународнопг суда за бившу Југославију у Хагу, који је до сад донео коначну пресуду за 147 оптужених, а ради на случајевима још 14.
Ова група позива земље чланице и земље Западног Балкана да на одговарајући начин обележе 20. годишњицу "геноцида Сребреница-Поточари", тако што ће прихватити да 11. јул у целој ЕУ буде установљен као "Дан сећања на геноцид у Сребреници".
У тексту се поздравља "признање масакра од стране српских власти и извињење званичника кроз усвајање посебне резолуције 2010. године".
Конзервативци подвлаче да је Србија одговорне за масакр извела пред лице правде, што је значајан корак ка миру и стабилности у реигону, те позива власти у региону да признају геноцид како би се оснажило регионално помирање које је једно од кључних предуслова за напредак земаља западног Балкана на путу ка ЕУ.
Они изражавају дубоко заљење што је лидер босанских Срба Милорад Додик тражио вето Русије како би се спречило усвајање британске резолуције о Сребреници у СБ УН, која би могла да укаже да су Уједињене нације доживеле неуспех у спречавању геноцида и да ода почаст жртвама геноцида и онима који су пропатили на свим странама током рата.
Конзервативци позивају власти босанских Срба да избегавају даљу ескалацију тензија и да званично признају масакр у Сребреници као геноцид, "имајући у виду да је тај злочин, најгори после Другог светског рата, већ окарактерисан као такав од стране Међународног трибунала".
4. Парламентарна група АЛДЕ, либерали и демократе, у свом предлогу одаје пошту свим жртвама злочина почињених током ратова у бившој Југославији и изражава саучешће и солидарност с породицама жртава.
Такође, ова посланичка група, наглашава да би "правовремено спречавање и ефикасно кажњавање геноцида и злочина против човечности требало да буде међу главним приоритетима Европске уније".
У предлогу групе либерала и демократа у коју је Тањуг имао увид, позивају се Савет, Комисија и државе чланице да учине све што је у њиховој моћи да спрече да се "таква монструозна дела" икада више догоде у Европи.
Уочи годишњице трагедије Сребреница-Поточари, либерали и демократе у предлогу резолуције позивају Савет и Комисију да "понове посвећеност ЕУ европској перспективи свих земаља Западног Балкана и подршку процесу приступања и путем подстицања јачања регионалне сарадње.
5. Посланичка група Зелени, у свом нацрту резолуције, наводи да одаје пошту "свим жртвама геноцида у Сребреници и злочина током ратова у Бишој Југославији", нагласивши да би "правовремено спречавање и ефикасно кажњавање геноцида и злочина против човечности требало да буде међу главним приоритетима Европске уније".
Зелени позивају Савет, Комисију и државе чланице да спрече да се овакви злочини понове у Европи и да истраже "да ли су грађани ЕУ међу онима који су помогли или извршили геноцид, злочин против човечности или ратне злочине на територији Босне и Херцеговине између 1992. и 1995.
Зелени "позивају Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине да усвоји резолуцију о геноциду у Сребреници и поздрављају иницијативу Велике Британије која се тиче резолуције УН о овом питању".
Група, такође, позива све грађане Босне и Херцеговине да "искористе 20. годишњицу геноцида у Сребреници као могућност за подстицање помирења и сарадње, што су кључни предуслови за све земље региона да напредују на путу ка Европи".
Зелени наводе да мировне снаге УН, УНПРОФОР, нису успеле да заштите одређене области, као и да су неке чланице ЕУ допринеле великом броју априпадника УНПРОФОР-а, "због чега је требало и треба да преузму велики део одговорности".
Зелени, такође, уочи годишњице Сребренице, позивају ЕУ да подржи приступни процес земаља Западног Балкана.
Наводећи да је Дејтонски споразум био важан инструмент који је допринео миру у региону, Зелени, међутим, наглашавају да сада представља изазов у консолидовању одрживог политичког система у БиХ.
"Сви грађани морају да преузму одговорност, како би се постигло ново уставно решење и створила одржива држава за све; подсећамо и да су дипломате из ЕУ и државе чланице помагале у нацрту Дејтонског устава", наводе Зелени и додају да због тога треба да преузму посебну одговорност за реформисање земље.
6. Европска левица (ГУЕ), одајући пошту жртвама злочина, изјављујући саучешће породицама жртвама, "оцењује да је масакр, који се догодио пре 20 година у Сребреници, остаје отворена рана у прошлости региона, те осуђују непотпуну истрагу почињених злочина на свим странама".
ГУЕ закључују да су међународне снаге под мандатом УН одиграле трагичну улогу, пошто нису успеле да спрече ратне злочине које су почињене у Сребреници.
С тим у вези ГУЕ сматра да је неопходно развити боље механизме за превенцију криза.
ГУЕ је позвала на даље истраге одговорности војних команданата на свим странама у конфликту између босанских Срба и муслимана за период од 1992. —1995. у Сребреници.
Посланици левице подвлаче да је као важан корак ка помирењу у региону неопходно да се пред лице правде изведу одговорни за злочине почињене током рата у Босни и Херцеговини.
Такође посланици узимају у обзир до сада предузете напоре и осуђују непотпуну истрагу злочина почињених на свим странама, укључујући случај Насера Орића.
Посланици наглашавају да су, две деценије од потписивања Дејтонског споразума, битни политички проблеми остали нерешени, и истичу да је под хитно неопгодна нова политичка иницијатива за Босну и Херцеговину, као и да је потребно да се напредује од етноцентристичког приступа ка решавању проблема и превазилажењу разлика међу етничким заједницама проналажењем мирољубивог, одрживог, као и трајног решења које може добити подршку свих народа.
Исто тако они истичу да је крајње време "да се оконча страно присуство у БиХ, те позивају политичке елите у земљи да преузму већу одговорност за своје поступке".
Посланици левице изражавају озбиљну забринутст због економске и социјалне ситуације, те подвлаче да решавање ових важних питања представља кључ за стабилан развој региона.
Они позивају владе земаља региона и ЕУ да признају да су економски и социјални развој главни приоритет становника региона и да треба с тим у вези деловати.
7. Евроскептици у ЕП (ЕФДД) подвлаче, у свом тексту, да би благовремена превенција и ефективно кажњавање геноцида и злочина против човечности треба да буду међу главним приоритетима ЕУ.
Они су позвалИ Савет ЕУ, Европску комисију и чланице да учине све што им је у моћи да се спречи да таква стравична дела могу више икада да се догоде у Европи.
Такође, истичу значај политика помирења, те подвлаче важну улогу верских ауторитета, медија и образовних система у овом тешком процесу.
Истовремено подсећају на значај мира и стабилности у региону, те важност јачања регионалне сарадње.
