Јеленковић је највећи део живота посветио промоцији научника који је осветлио планету. На дан када Србија и свет обележавају 159 година од његовог рођења, у музеју ће бити отворена електронска читаоница — дигитализована заоставштина генија, на којој се радило безмало деценију.
Реч је о 156 хиљада страница, које су ушле у Регистар памћења света Унеска. Та важна институција прогласила је Теслину заоставштину грађом од посебне важности за историју човечанства.
Волимо да се хвалимо чињеницом да је Никола Тесла Србин, а колико заправо знамо о његовом раду и томе колико је важан за човечанство?
— Теслина популарност расте, он постаје својеврсна поп-икона због чињенице да је визионарски предвидео и желео да реализује свет телекомуникација пре више од века. Пројекат на Лонг Ајленду, који због недостатка новца није приведен крају, предвиђао је пренос мултимедијалних садржаја. То је била Теслина визија интернета. Постоји читав низ пионирских корака које је направио у свету бежичних телекомункација. Не треба заборавити да је можда најважнији Теслин пројекат био управо теледириговани бродић, пионирски корак у домену даљинског управљања и бежичних комуникација. Ту је почео нови свет, чији је Тесла родоначелник. Да је стигао да то реализује до краја, не би био човек који је измислио 20 век, већ човек који је измислио 21. век.
Шта мислите о идеји да се подигне реплика Теслиног торња у Србији, односно посебан објекат у коме би био смештен Теслин музеј?
— Теслина архивска грађа и његови лични предмети из лабораторије, уметнички предмети, ствари из хотела у коме је провео последњих десет година треба да буду сачувани у згради музеја у Крунској улици, јер се чувају по врхунским стандардима наше струке. Али мислим и да Тесла заслужује озбиљну, велику зграду где би могли у примени да се покажу сви његови изуми. Квадратура музеја то не дозвољава, не можемо да покажемо сву раскош његовог талента, идеја, визија, маштовитости, свега онога што користимо. Мислим да многи не препознају када користе његове изуме сваког дана, почевши од индукционог мотора који се не користи само у постројењима — он је у нашим веш-машинама, машинама за прање судова, у миксерима, усисивачима…. Његови мотори покрећу овај свет. Озбиљана поставка од неколико хиљада квадрата дозволила би да се види примена 300 његових изума који су толико разнолики, све до последњег — авиона са вертикалним полетањем и слетањем. Била је то комбинација авиона и хеликоптера који је изумео у 72. години живота.
Актуелна власт покушала је да пренесе Теслину урну из музеја у Храм Светог Саве, што је изазвало бурне реакције јавности и улични протест. Какав је ваш и став музеја у вези са тим?
— Министарство културе је стало на становиште да урна Николе Тесле треба да остане у музеју. Не треба заборавити да је она део меморијалне збирке. Поред урне, у музеју се чува и неколико гипсаних одливака Теслиног лица, који су направљени само два дана после смрти, и гипсани одливак његове шаке. То је, како се у музејима представља, културно добро.
Да ли се ваш рад на промоцији Теслиног дела исплатио, колико је музеј данас посећен?
— Посета је изузетна, можемо бити презадовољни. Већ сада можемо да претпоставимо да ће у односу на 60 хиљада посетилаца прошле године ове године та бројка бити премашена. Очекујемо више од 70 хиљада посетилаца из целог света. Треба имати у виду да је музеј претходних година имао по неколико хиљада посета. Ово је велики помак.
