Министар спољних послова Бразила Мауро Виејра каже да је један од инструмената развоја Бразила спољна политика. Према његовим речима, Бразил заступа став да је неопходно формирати „мање асиметричан светски систем“, у оквиру којег би земље у развоју имале прилику да активније учествују у процесу доношења одлука.
„Овај став деле и остале чланице БРИКС-а, са којима ми сарађујемо управо у смеру спровођења реалних реформи на глобалном нивоу“, каже за Спутњик Виејра.
У којим областима Русија и Бразил би могле још активније да сарађују?
Русија и Бразил су 2002. године склопили уговор о стратешком партнерству и сарадња је све интензивнија. Доказ за то су честе узајамне посете на високом нивоу. Током тих састанака разматрамо рад на пројектима у различитим сферама, као што су трговина, инвестиције, војна сарадња, енергетика, истраживање космоса, образовање, наука, култура и спорт. Од 2005. до 2014. године обим билатералне трговине је порастао за 88 одсто. Наш је задатак да наставимо рад на диверсификацији и ширењу асортимана трговинске размене.
Наш дијалог у одбрамбеном сектору већ се реализује, а Бразилу су већ испоручени руски хеликоптери „Ми-35“, а такође се воде преговори о куповини система ПВО „Панцир С1“ уз договор да руски стручњаци предају све неопходне технологије бразилској страни.
Много обећава и сарадња у области енергетике. „Гаспром“ и „Росњефт“ започињу истраживања у средњем току реке Амазон. Такође могу да издвојим недавно отварање представништва компаније „Росатом“ у Бразилу, чиме се стварају перспективе билатералне сарадње у употреби нуклеарне енергије у цивилне сврхе.
Што се културе тиче, вредно је помена то што је једина школа „Бољшој тетра“ ван граница Русије у граду Жоинвил у марту ове године прославила свој 15. рођендан. Посебно је важна сарадња Бразила и Русије која се тиче организације и спровођења великих спортских догађаја.
Већ више од годину дана Русија је под санкцијама. Какав је став Бразила овим поводом?
Бразил принципијално не признаје санкције, посебно оне које се намећу ван правног оквира УН. То је један од основа нашег традиционалног става који штити мултиполарност и Међународно право. Сматрамо да су једностране санкције инструмент чија је легитимност спорна — зато их ми не признајемо и не подржавамо.
Уговоре којим се предвиђа и остварује стварање нове Развојне банке и Фонда резервних валута БРИКС-а већ је ратификовао Национални конгрес. Шта се може очекивати од блока БРИКС и самита у Уфи?
После ратификације споразума о стварању Развојне банке неопходно је завршити рад на спровођењу његових одредби. Сада радимо на томе да издавање кредита постане могуће већ 2016. године. Као што је већ познато, банка ће финансирати инфраструктурне пројекте, као и оне који се тичу одрживог развоја у државама БРИКС-а и другим државама у развоју. Временом, банка ће можда примити и неке друге земље, чланице УН.
Што се тиче Фонда резервних валута, уговор којим се регулише његово стварање је ратификовало већ много држава и он ће ступити на снагу 30. јула. Тада ће Фонд почети са радом пуним капацитетом.
Осим имплементације ова два механизма, БРИКС ће наставити са координисањем заједничких акција у оквиру међународних форума као што је Г20, и разматрање основних питања која се тичу светске економије и политике.
БРИКС ће такође наставити да улаже напоре који ће водити реформи међународних институција попут ММФ-а и Светске банке, како би постале репрезентативније и ефикасније. Сарадња унутар блока се такође продубљује — што се може видети кроз документ „Стратегија економског партнерства БРИКС-а“, чије се усвајање очекује на самиту у Уфи. Стратегија садржи предвиђена упутства и смернице које обухватају приоритетне области економске сарадње држава БРИКС-а.
