„Ја лично не видим никакву будућност ових докумената. Њих треба оставити по страни, сачекати резултате истраге и затим размислити о томе како ефикасније да се организује судски процес“, рекао је он.
„Нажалост, ствара се утисак да је реч о покушају да се организује политички шоу чији је задатак да се омете проналажење криваца за инцидент“, сматра Чуркин.
Стални представник Русије признаје да је био изненађен „инспирацијом“ аутора резолуције која, по његовом мишљењу, „прилично излази из оквира разумног“. Чуркин је подсетио да се у резолуцији СБ УН 2166, донесеној одмах наком авионске несреће, исто налази захтев да се „приведу на одговорност кривци за овај инцидент“.
„Међутим, овај задатак треба решити прагматично и ефикасно, узимајући у обзир позитивно и негативно искуство. Усложњавање структуре само ће омести процес“, указује Чуркин.
Он је обратио пажњу да су се слични инциденти са авионима дешавали и раније, али никакви међународни судови након тога нису стварани.
„Када је објекат терористичког напада био амерички авион који је пао на територији Шкотске (1988. године), питање о стварању међународног суда нико није покретао, иако је у СБ УН било донето у то време неколико резолуција на ову тему“, навео је Чуркин.
Како је саопштио дипломата, у својству аргумента, аутори идеје се позивају на постојање судова за бившу Југославију и Руанду.
„Немогуће је упоредити конфликт у бившој Југославији или геноцид у Руанди са тим што је над Украјином оборен цивилни авион. Позивање на Међународни суд за бившу Југославију само ће уплашити. Суд за Југославију изненађује својом бирократијом и спорошћу. Он ради већ 20 година, уз много жалби“, изјавио је стални представник Русије.
Путнички авион „боинг 777“ који је летео из Амстердама у Куала Лумпур пао је у Доњецкој области. У њему се налазило 298 особа, међу којима 85 деце и 15 чланова посаде. Сви су погинули. Кијевске власти су за несрећу оптужиле устанике Донбаса. Они су одбацили те оптужбе, уз тврдњу да нису поседовали средства којима би могли да оборе авион на таквој висини. У прелиминарном извештају истраге пише да се авион преломио на пола током лета због „структурних оштећења изазваних спољним утицајем већег броја пројектила високоразорне моћи“, али извор тих пројектила није пронађен.
