Након успешног самита петорке БРИКС, одржаног 8. јула у руском граду Уфи, у петак су почели сусрети лидера и делегација земаља ШОС, који у башкирској престоници разговарају о актуелним међународним темама, пре свега о борби против тероризма и трговине наркотицима, али и о економији, енергетици и културној сарадњи.
Председници Русије, Казахстана, Кине, Киргизије, Таџикистана и Узбекистана окупили су се на заседању Савета шефова држава ШОС, чија је главна тема усаглашавање процедуре пријема Индије и Пакистана у ту организацију. Планирано је, такође, утврђивање Стратегије развоја организације до 2025. године.
Чланство Индије и Пакистана у Шангајској организацији за сарадњу, који су захтеве за пријем поднели прошле јесени, биће озваничено на следећем сусрету лидера ШОС 2016. године. Поред ове две земље, статус посматрача имају и Авганистан, Монголија и Иран, док су Белорусија, Турска и Шри Ланка партнери за дијалог у тој организацији.
Руски председник Владимир Путин рекао је отварајући самит да он представља почетак нове етапе у развоју ШОС-а, јер се први пут од оснивања организације покреће процедура пријема нових чланица — Индије и Пакистана.
„Договорили смо се да повисимо статус учешћа у ШОС Републике Белорусије као посматрача. Поред тога, Азербејџан, Јерменија, Камбоџа и Непал прикључују се ШОС-у у својству партнера за дијалог. Напоменућу да је још читав низ земаља заинтересован да се прикључи нашој организацији. Пажљиво ћемо размотрити те захтеве, у складу и у зависности од наших интереса“, рекао је Путин.
Приоритетни правци делатности ШОС су заједничко супротстављање тероризму, екстремизму, развој сарадње у области енергетике, саобраћаја, телекомуникација. Очекује се да ће бити потписани и низ докумената посвећених заштити безбедности земаља чланица ШОС у условима нових светских претњи, пре свега Исламске државе.
Самиту ШОС претходио је самит групе БРИКС, која окупља Бразил, Русију, Кину, Индију и Јужноафричку Републику. Једна од најважнијих тема сусрета била је економска сарадња „петорке“. Поред Нове развојне банке БРИКС-а, која је с почетним капиталом од 100 милијарди долара намењена финансирању инфраструктурних пројеката, планирано је да до краја године буде израђена такозвана „путна карта“ инвестиционе сарадње, која ће бити основа за стварање Енергетског савеза земаља БРИКС.
Поред даљег развоја економске сарадње „петорке“, учесници самита разговарали су о низу актуелних међународних питања, међу којима су украјинска криза, грчка дужничка криза, блискоисточно питање, борба против тероризма, решавање иранског нуклеарног проблема.
Током самита лидера БРИКС-а потписан је и низ докумената, међу којима су најважнији Уфимска декларација и План деловања. Поред оцене светске политичке и економске ситуације, декларација садржи и позив да се у потпуности испуне тачке Минског споразума и да се воде дипломатски преговори за решавање украјинске кризе. План деловања конкретизује рад БРИКС-а током наредне године. На иницијативу Москве усвојена је и Стратегија економског партнерства земаља БРИКС до 2020. године.
