Финансијска сфера у условима повећане турбулентности светске економије постаје један од приоритетних праваца.
У заједничкој декларацији, као и у меморандуму о намерама које су потписали представници пет банака, говори се о важности јачања финансијско-економске сарадње.
Везе са Новом развојном банком БРИКС-а спремају се да успоставе и Национална банка социјално-економског развоја Бразила, руска „Вњешекономбанк“, Експортно-импортна банка Индије, Државна развојна банка Кине и Развојна банка Јужне Африке.
Обим оснивачког капитала који су уложили акционари Нове развојне банке износи 10 милијарди долара, а може последично бити повећан за 40 милијарди по приступању нових чланова.
Руска Федерација је као једног од руководиоца банке са своје стране именовала министра финансија Антона Силуанова.
Министар је изјавио да ће се више о првим пројектима које ће финансирати банка знати већ током текуће године.
„Ради се пре свега о инфраструктурним радовима у оквиру реализације новог ’Пута свиле‘. Могуће је да ће у финансирању ових пројеката учествовати и Азијска банка за инфраструктурне инвестиције“, додао је руски министар Силуанов.
Да ове две банке неће бити конкуренти, наглашава и директор Одељења међународне економске сарадње Министарства спољних послова Кине Џанг Џун, одговарајући на питање Спутњика о перспективама сарадње две нове финансијске структуре.
Он додаје да Нова развојна банка БРИКС-а практично тек започиње са радом и да ће бити потребно неко време како би се постигао њен пуни капацитет.
„Истовремено припремни рад на стварању Азијске банке за инфраструктурне инвестиције такође није окончан. Ове две структуре имају велики потенцијал за сарадњу“, истакао је он.
Иако би још много тога требало временом да постане јасно и у ходу да се разради, већ сада се зна да ће најпре бити узети у обзир они играчи који нису уживали подршку Међународног монетарног фонда и Светске банке.
Управо овде се отвара простор за сарадњу Нове развојне банке и Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, јер обе банке имају намеру да одиграју своју улогу у стварању нове финансијско-економске архитектуре.
