У писму јавности пред полазак у Сребреницу, премијер је навео да не постоје речи којима неко може да изрази жал и тугу за настрадалима, саопштила је Канцеларија за сарадњу са медијима Владе Србије.
„Моја рука је пружена, и остаће таква, без икакве политике и без обзира на евентуалну казну, или награду“, поручио је Вучић.
„Двадесет година је прошло од стравичног злочина који се догодио у Сребреници. Не постоје речи којима било ко може да изрази жал и тугу за настрадалима, као и бес и огорчење према онима који су тај монструозни злочин починили. Србија, јасно и недвосмислено, осуђује тај ужасни злочин, гнуша се оних који су у њему учествовали и наставиће да их приводи правди“, навео је Вучић.
Он је истакао да је његова одлука да као председник Владе Србије оде у Сребреницу „много више од политике и много више од било каквих политичких игара, и од ставова, притисака, и оних да дођем, и оних да не дођем“.
„Моја обавеза је да се поклоним жртвама, то је чин којим се одређујемо према будућности. А та наша заједничка будућност, никако не може да буде жртвована због било чије, личне или националне себичности. Тога не сме да буде међу толиким гробовима“, поручио је Вучић.
Он је истакао да овде само одјекује просто питање — „шта да урадимо да нам се ово не понови?“
Премијер је истакао да ми желимо, да Влада Србије жели, да живимо са Бошњацима, да заједно радимо и да почнемо да верујемо једни другима.
„Желим, у име Србије, дакле, свима нама, и то најискреније, будућност, и мислим да је то, данас и највише што можемо да учинимо за сву несрећну прошлост. Моја рука је пружена, и остаће таква, без икакве политике и без обзира на евентуалну казну, или награду“, поручио је Вучић.
Он је рекао да је то његова дужност и света обавеза и пред онима који су страдали, и пред онима који долазе, да, уместо њих живе.
„И једнима нека је вечна слава, а другима, вечни мир. Све мање од тога била би увреда и свим нашим жртвама“, наводи се у писму премијера Вучића.
